Преполовљен број произвођача млијека

Због пада откупа млијека у БиХ ће се само ове године појавити тржишни вишкови од 40 до 45 милиона литара млијека, што ће имати дугорочне посљедице у виду драстичног смањења броја музних крава, тврде произвођачи.

Босна и Херцеговина 02.06.2015 | 08:27

Немогућност извоза на тржиште ЕУ, инертност домаћих власти и укидање квота за производњу млијека у ЕУ које је стипило 1. априла, уништиће сточни фонд, а самим тим и мљекарску индустрију у БиХ, трвде произвођачи и прерађивачи.

Према званичним подацима, у БиХ се сваке године произведе око 220 милиона литара млијека, али уласком Хрватске у ЕУ изгубило се тржиште на које се пласирало 40 милиона литара сваке године. Такође, укидањем квота за производњу млијека на територије ЕУ, на БХ тржишту тренутно се појавио вишак од 12 милиона литара, каже Ристо Арсеновић, представник Асоцијације пољопривредних удружења Семберије.

˝У априлу је 2,5 одсто мање укупно откупљено млијека у односу на март, па ви рачунајте, само по два посто ако се мање откупљује сваки мјесец, за годину дана то ће бити више од 30 одсто мање млијека откупљеног у односу на прошлу годину˝, каже Арсеновић.

Прерађивачи тврде како немају више финансијску корист да откупљују млијеко за које немају тржиште, те истичу како су ускладиштили све што су могли. Кемал Хрњић, предсједник Групације прерађивача млијека БиХ, истиче да су тражили од свих релевантних институција да се под хитно почну рјешавати опроблеми у овој индсутрији.

˝Треба нам се помоћи. Ми смо годинама, произвођачи и прерађивачи, препуштени сами себи и једни другима, и колико је прерада могла да усиса млијека, усисала је. Сад смо дошли на ниво да то више не можемо. Ми само тражимо да у наредних пар мјесеци дођемо у ситуацију да добијемо извознички европски број. Ако ми то не добијемо, не можемо развијати индустрију, не можемо развијати ни примарну пољопривреду и не можемо очекивати од било кога у овој земљи да се развија, а сваки дан нам је уже тржиште˝, каже Хрњић.

Када ће се покренути рјешавање проблема фармера покушали смо сазнати и у Спољнотрговинској комори БиХ, али су нас упућивали на Канцеларију за ветеринарство, чији је директор на путу, па нам ни они нису дали информације.

Чињеница је ипак да је проблем немогућности извоза БХ млијека на тржиште ЕУ настао јер институције на државном нивоу још  нису донијеле закон о ветеринарству, закон о храни и закон о пољопривреди и руралном развоју, а није ријешено ни преклапање надлежности, организација ветеринарске инспекције и успостављање јасног командног ланца.

Пријети даље затварање фарми

Остоја Николић, предједник Удружења сточара ˝Бијељина˝, каже да ће нерад БХ институција довести до гашења фарми у Босни и Херцеговини.

˝Наши фармери не могу да буду конкурнетни и због тога је све више и више фарми које ће бити затворене и пољопривредни произвођачи углавном одустају од производње млијека јер та производња више није рентабилна˝, закључује Николић.

Фармери су прије неколико мјесеци покушали блокаду царинских терминала како би спријечили увоз млијека, али то није имало ефекта.

Само за прва четири мјесеца ове године, према подацима Управе за индиректно опорезивање, у БиХ је увезено скоро 14 милиона килограма млијека и млијечних производа, вриједности од око 20 милиона евра. Ипак, домаћи произвођачи тврде да то нису тачни подаци, те да се мимо тога увози много више, али се не води евиденција.

˝Ми сада не можемо извозити ништа у Европску унију а они овамо увозе све. Отворили смо им поред она два гранична прелаза још три, која не испуњавају основне услове за увоз роба анималног поријекла, што говори да се те робе и не контролишу˝, каже Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача и сточара РС.

Због свих проблема, број произвођача млијека, за мање од пет година у БиХ је преполовљен, тврди Усорац.

˝Било је 25.000 произвођача у БиХ, али смо онда пали укупно на 12.000, тј. 50 одсто смо изгубили произвођача већ, и пријети опасност да изгубимо још четрдесетак одсто, а онда оних 10 одсто и кад остане, они нису низашта˝, тврди Усорац.

Европска унија даје велике подстицаје својим произвођачима и на разне начине субвенционише производњу млијека, тврде домаћи произвођачи. Самим тим и уз јефтиније цијене хране за краве, јефтиније и млијеко из увоза, каже Ристо Арсеновић.

˝Цијена једне литре млијека је знатно скупља него цијена једне литре у Европској унији. Неки наши прорачуни су да би на нули били кад би цијена била 44 фенинга. У ЕУ ми смо рачунали да је 36 фенинга, значи отприлике 8 фенинга у старту је наше сирово млијеко скупље, без икакве прераде и то само због хране˝, каже Арсеновић.

Као још један од проблема домаћи мљекари истичу кредитирање мљекарства, које би као једне од најзначајнијих грана у примарној пољопривредној производњи требало да буде по каматној стопи од3 – 4 % на годишњем ниво, међутим, у БиХ је та каматна стопа по цијени комерцијалних кредита и иде од 8-15%, тврде мљекари.

Они такође истичу и да БХ Власти не траже рјешења за извоз у Русију и Турску, које су потенцијална тржишта, али им се не може приступити преко територије Европске уније.

Извор: РСЕ