Џихадисти мијењају мапу Блиског истока?

Скоро вијек након што су границе на Блиском истоку формирали британски и француски колонијалисти, ове границе почеле су постепено да се мијењају.

Свијет 01.06.2015 | 19:20

Границе које су створили Лондон и Париз замијенили су нацрти територија џихадиста, националиста, побуњеника и господара рата, пише ББЦ.

Граница између Ирака и Сирије је под контролом Исламске државе, сиријски Курди се боре за своју аутономију у Ираку, а етнички и религијски побуњеници харају Либијом и Јеменом.

Како наводи ББЦ, некада моћни главни градови у овим државама постали су ирелевантни.

Остатак свијета и даље може да образује амбасаде у овим државама, али не постоје стабилна министарства ових земаља са којима би могле да ступе у контакт.

Владе у Дамсаку, Сани и Багдаду више нису у могућности да своју вољу изрази на већим дијеловима територије у својим државама.

“Државе које постоје на овој територији више немају монопол употребе силе”, рекао је професор Фаваз Гергес са Лондонске школе за економију и политичке науке.

То значи да се неке централне владе сада ослањају само на војску и неке недржавне актере који би требало да их бране.

Чак и најдрагоцјенији извор на Блиском истоку, нафта, измиче Владиној контроли.

Како се наводи, постоји много начина на које се врши илегална препродаја нафте и гаса у цијелом региону.

У зависности тачке са које посматрају Блиски исток, аналитичари сматрају да ову регију сада карактерише мањак демократије, постколонијализам, корупција, лоши образовни стандарди, и успон радикалног ислама.

Како пише ББЦ, у прошлим временима велике свјетске силе успјевале су да утичу на ситуацију и сачувају земље Блиског истока, али сада ни Вашингтон ни Москва нису способни да стабилизују ситуације у Сирији, Либији, Јемену или Ираку.

Питање које највећи број западних дипломата поставља јесте да ли земље попут Египта, Јордана, Бахреина, па чак и Саудијске Арабије могу да задрже или обнове поредак.

Већина земаља на Блиском истоку је своје границе добила након Првог свјетског рата, а највећа промјена од тада дошла је настанком Израела 1948. године.

Како пише ББЦ, и у самом Израелу постоје спорења око граница, а о новим границама “сањају” Палестинци.

“Они виде хаос у Ираку и Сирији и ову одвратну машину која се назива Исламска држава као јединог играча који може да доведе до промјена који би можда имали и корист за Палестинце”, рекла је Роузмери Холис са Универзитета у Лондону.

Блиски исток суочава се са годинама хаоса, а многи у региону се воде религијом или идеологијом.

За њих циљ није, како пише ББЦ, промјена линија на карти, већ промјена начина на који ће друштво бити организовано.

(Б92)