Оптужени негирали да су убили Славка Ћурувију

Почело је суђење за убиство новинара и власника листа "Дневни телеграф" Славка Ћурувије, а оптужени су након читања оптужнице негирали кривицу.

Србија 01.06.2015 | 17:31

Суђење води судија Снежана Јовановић, а чланови већа су Владимир Месаровић и Драган Милошевић.

Из суднице 3 удаљена је Ћурувијина кћерка Јелена, јер ће бити саслушана као свједок у овом поступку, док је директор Б92 Веран Матић одлучио да остане у судници, али да не свједочи у овом поступку.

За убиство Ћурувије оптужени су начелник ресора Државне безбједности Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ Милан Радоњић, главни обавјештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак, који је у бјекству.

Марковић, Радоњић и Ромић казали су да су разумјели оптужницу и да планирају да износе одбрану. Они су се кратко изјаснили о кривици, нагласивши да не признају дјела која им се стављају на терет.

Првооптужени за убиство Славка Ћурувије, некадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић, рекао је данас да не признаје наводе оптужнице која га терети да је организовао убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године.
Према његовим ријечима, оптужница је заснована на претпоставкама и инсинуацијама и њом се не може доћи до истине.
"Није ми проблем да признам ово кривично дело јер сам већ осуђен на 40 година, ако ће то помоћи Србији, али морам да учествујем активно, јер је ова оптужница написана да би се дала историјска оцена једној власти", рекао је Марковић током детаљног излагања своје одбране на почетку суђења за убиство Ћурувије.

"Циљ је да буду осуђени бивши функционери ДБ. Та теза се протеже кроз више поступака. Жели се да се све лоше повеже са тадашњом власти и да се аболира све лоше што се дешавало Србији", рекао је Марковић.

Он је истакао да нема доказа да је он организовао убиство Ћурувије на начин како је то описано у оптужници, јер стотине свједока нема непосредна сазнања о убиству, већ само лични став о томе.

"Једини непосредни сведок, Бранка Прпа, је децидно рекла да лице које је пуцало на Ћурувију не одговара опису Мирослава Курака, који је оптужен као непосредни убица", рекао је Марковић.

Он сматра да не постоји ниједан доказ да је, како се то наводи у оптужници, поставио оптуженог Милана Радоњића за шефа београдског центра ДБ да би реализовао план убиства. Такође је негирао да је претходно наложио команданту ЈСО Милораду Улемеку Легији да његова јединица изврши то убиство, а да га је Улемек одбио...

Марковић је детаљно негирао наводе оптужнице, објашњавајући функционисање службе и тврдећи да се никада није одржао састанак између њега, Улемека и команданта Франка Симатовића, како се то наводи у оптужници.

Марковић, који у пожаревачком затвору издржава казну од 40 година због злочина на Ибарској магистрали, убиства Ивана Стамболића и покушаја убиства Вука Драшковића, такође је рекао да никада из затвора није од Улемека наручио убиство Курака, како се то такође помиње у оптужници. Поступајући тужилац Миленко Мандић претходно је нагласио да су оптужени са умишљајем и из ниских побуда убили Ћурувију 11. априла 1999. године између 16.38 и 16.55 у пролазу зграде у Светогорској улици код броја 35.

"Убили су Ћурувију због јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, али и могућности да утиче на јавно мњење", навео је тужилац образлажући оптужницу.

Додао је да су оптужени функционисали као организована криминална група, у којој је свако знао своју улогу и задатак.

Према његовим ријечима, Марковић је издао усмене налоге да се Ћурувија прати без одлуке суда, а потом и убије по налогу НН особе.

Додао је да је Ћурувију убио Мирослав Курак, а да му је саучесник био Ратко Ромић, који је ударио његову супругу Бранку Прпу дршком пиштоља у главу и она се онесвестила.

Након кратког изјашњавања о кривици, Радомир Марковић први ће почети детаљно да износи одбрану.

Након излагања одбране, пред судом ће почети да се изводе докази Тужилаштва за организовани криминал, које оптужене терети за тешко убиство, за које им пријети казна од 30 до 40 година затвора.

Међу доказима које је предложило тужилаштво јесте саслушање око 90 свједока - бивших припадника ДБ-а, Земунског криминалног клана, Јединице за специјалне операције, политичара и других.

Кључни свједок тужилаштва у овом поступку, након чијег исказа је покренута званична истрага прошле године у јануару, јесте некадашњи припадник ДБ, односно командант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија, који се налази на издржавању казне од 40 година затвора.

Улемек је на своју иницијативу, безусловно, 8. јануара 2014. године дао исказ тужилаштву у којем је детаљно испричао своја сазнања о тој ликвидацији.

Ћурувија је убијен на Ускрс, 11. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања СР Југославије, у дворишту испред улаза у зграду у којој су се налазиле просторије маркетиншке службе "Дневног телеграфа".

Са Ћурувијом је у вријеме убиства била његова невјенчана супруга Бранка Прпа, која је том приликом задобила лаке тјелесне повреде.

У вријеме убиства Ћурувије на власти у Србији је била коалиција СПС, ЈУЛ и СРС.

Радомир Марковић је ухапшен у фебруару 2001. године, осуђен је на максималну затворску казну од 40 година због убиства Ивана Стамболића 25. августа 2000. године и четворице чланова СПО у атентату на лидера СПО Вука Драшковића на Ибарској магистрали, 3. октобра 1999. године.

Радоњићу и Ромићу суди се у Вишем суду у Београду и за помагање у покушају убиства Драшковића у Будви 2000. године. Првостепено су били осуђени на осам и седам година затвора, али је та пресуда укинута укинута и сада им се поново суди.

(Агенције)