Нагли трзај главом може да изазове шлог

Због запушених артерија на врату и слабог дотока крви у мозак може да се јави низ тегоба. Осим дегенеративних промена на пршљеновима, други разлог слабе циркулације су и артеросклеротичне промене.

Здравље 01.06.2015 | 09:47

ОСЛАБЉЕНА циркулација у задњем делу врата, која је често удружена са окоштавањем кичме и високим крвним притиском, може да изазове низ непријатних, али неспецифичних тегоба: вртоглавицу, несвестицу, губитак равнотеже, заношење при ходу, осећај нестабилности па чак и прави губитак свести. Да је проблем у лошој циркулацији пацијенти обично открију на крају, кад већ обиђу неколико специјалиста, оториноларинголога, неуролога, офталмолога.

Професор др Мирослав Марковић, васкуларни хирург у Клиници за васкуларну хирургију Клиничког центра Србије, каже да се у оваквим случајевима обично ради о такозваном синдрому вертебро-базиларне инсуфицијенције (ВБИ):

- Дијагноза се тешко поставља због неспецифичних тегоба које се јављају и у другим стањима, као што су проблеми са високим крвним притиском, дегенеративним болестима кичме, па чак и обољењима средњег ува. Све ове болести могу бити изоловане, али неретко и удружене са поремећајем циркулације у вертебралним артеријама на врату које исхрањују мали мозак, а он је одговоран за одржавање равнотеже и ход, због чега се ове тегобе и јављају.

Осим дегенеративних промена на пршљеновима, који притскају крвни суд на свом путу кроз коштано-мишићни тунел, други разлог слабе циркулације су и артеросклеротичне промене, односно накупљање масних наслага које сужавају артерије на врату, а самим тим смањују доток крви у мозак.

- То посебно долази до изражаја у одређеним положајима врата или наглим покретима главе, што може да доведе до потпуног прекида протока крви и тренутног прекида свести. Ако су артерије веома сужене, један нагли покрет главом може да испровоцира чак и мождани удар у вертебро-базиларном сливу - објашњава др Марковић.

За ове артерије важи слично правило као и за каротидне: ако је запушење које узрокује тегобе 70 одсто или веће, примењује се хируршки захват. Међутим, за разлику од оболелих каротидних артерија (на предњој страни врата), које подједнако представљају ризик за мождани удар, вертебралне артерије нису толико приступачне хиругу, па се опрезније процењује могућност и неопходност хируршке интервенције. Такође, ако постоји више лезија, односно ако је артерија сужена на више места и у дугачком сегменту, операција се најчешће не примењује.

Једно од могућих хируршких решења је постављање стента, што је мање агресиван приступ, или се изводи класична хируршка интервенција преспајања ових артерија.

- Ако постоје дифузна запушења, односно на више места у дужем сегменту артерије, пацијенту се саветује медикаментозна и физикална терапија. Њом се може поправити покретљивост врата и микроциркулација, а самим тим и умањити тегобе које пацијент има. Уз ово је неопходан и хигијенско-дијететски режим, као и код свих пацијената са васкуларним проблемима - каже др Марковић.

УЛТРАЗВУК

Доктор Мирослав Марковић наглашава да је испитивање вертебралних артерија захтевније од каротидних артерија:

- Ултразвук је златни стандард у дијагностици овог синдрома, а ако тај налаз није довољан, може да се ради и ангиографија, односно контрастно снимање путем скенера где се, осим крвних судова, могу видети и коштане структуре. Овом процедуром се може проценити да ли је узрок тегоба у самој артерији или у окоштавању кичме.

Извор: Новости