Новинарство је данас горе него '90.

Стање друштава, а посебно медијских слобода у земљама на подручју бивше Југославије, је можда и горе него почетком деведесетих, када је већ бјеснио рат.

Регион 29.05.2015 | 19:02

Новинарство је данас постало комерцијално и из њега долази све мање критичког духа, а чак и они који себе називају политичком и медијском љевицом кокетирају са национализмом.

Излаз је у томе да модерна, демократска држава – а то сада нису државе настале распадом бивше Југославије – улаже у независне медије, што се већ дешава у нордијским земљама, које су већ дуже вријеме на врху свјетске листе по медијским слободама.

Ове оцјене изнесене су у Мостару, на промоцији књиге хрватског новинара Бориса Павелића под насловом "Смијех слободе - Увод у Ферал Трибуне", а у организацији Центра за критичко мишљење и портала "Тачно.нет".

Сплитски сатирични седмичник "Ферал Трибуне" је био, посебно током рата, свјетло на крају тунела медијског мрака и ратне пропаганде, чуло се на промоцији књиге, коју је о тој некада популарној новини написао члан редакције ријечког "Новог листа", Борис Павелић.

Павелић сматра да "Ферал Трибуне", откако се та новина угасила 2008. године, више нико и не спомиње.

"Најбоље новине, о којима се шути, које се прешућују, које се заборављају, и то је био заправо главни мотив да ја сједнем и покушам написати ту књигу".

Шта је "Ферал Трибуне" представљао на медијској сцени бивше Југославије, говори сарајевски новинар Сенад Пећанин. Показавши на некадашњи ударни трио "Ферала" – Виктора Иванчића, Предрага Луцића и Бориса Дежуловића, Пећанин је истакао:

"Ова тројица 'оптужених', представљају главне кривце који су са свјесним умишљајем, осмислили и реализовали 'организован новинарски подухват', усмјерен на подривање и субверзију свих темељних вриједности фашистичких, националистичких друштава и држава, насталих на подручју некадашње Југославије".

Подсјетивши да је "Ферал Трибуне" објављивао од класичних новинарских вијести, преко аналитичких чланака, репортажа и сатире са фото-монтажама, Пећанин је нагласио:

"Оно што их апсолутно издваја од свих осталих медија јесте невјероватна прецизност у детекцији малигних, злочиначких процеса, поступака и појава и указивање на погубност насталих посљедица".

Упркос окружењу у којем су радили, некадашњи уредници "Ферала" кажу да их није красила никаква храброст, него да су тек настојали професионално радити свој посао. 

Некадашњи уредник "Ферал Трибуне"-а, Виктор Иванчић: "Ми смо били новинари и око нас се дешавао ужас. И увијек је постојао избор да не будеш новинар. Ако не желиш то радити, можеш не бити новинар, отићи се бавити нечим другим и то је ок. Али не можеш остати новинар и остати слијеп када је ствари које се збивају око тебе".

Борис Дежуловић о томе је додао:

"Ако имаш на крају крајева 500, 600, 700 убијених баба по такозваној САО Крајини, у Олуји, и ако о томе, о тим стварима, ти сазнајеш само из 'Ферала', онда то не говори о 'Фералу', колико о осталим новинарима или такозваним новинарима, који о томе никад нису обавијестили јавност, него се о томе сазнавало 15 година касније из хашких оптужница и из пожутјелих комплета 'Ферала'".

Какво је новинарство данас и да ли би се могао појавити неки нови "Ферал Трибуне"? Творци некадашњег "Ферала" кажу да у регији влада национализам, те да је он присутан и међу онима који себе сматрају политичком, али и медијском љевицом.

"Они мисле да се против национализма може борити на начин да прихватиш неку умивенију, финију, уљепшанију варијанту, такође национализма. Ја мислим да нема доброг национализма. Ја мислим да га не можеш уљепшати никако", каже Виктор Иванчић.

Борис Дежуловић додаје:

"Нарочито размишљајући о 'Фералу' деведесетих, и евентуалном 'Фералу' данас, шта се промијенило. Негдје, генерална оцјена, и сви осјећамо да је данас заправо много горе него деведесетих, само што не падају бомбе, а све остало је заиста пуно горе".

Новинарство данас се промијенило као занат, јер је постало потребно да оно буде комерцијално, тврде некадашњи "Фераловци", притом не кривећи само технолошку револуцију и модерне технологије.

"Ја особно мислим да је професионално новинарство, добро новинарство, поштено новинарство или слободно новинарство, да би требало бити јавно добро, а не да се третира као било који комерцијални производ, поготово у 'оволипацним' земљама", сматра Иванчић.

Иванчић додаје да притом не говори о подржављењу медија, него о томе да демократска држава улаже у независне медије који ће је "нападати". Тако нешто већ постоји, каже Иванчић:

"Према врло различитим показатељима, али увијек су то неке три-четири нордијске земље, дакле, Шведска, Финска, Данска, Норвешка итд. и кад узмете онда индекс улагања држава у независне медије, е онда је тамо 25 пута већи него у Америци или 34 пута већи него у Хрватској. 'Лупам' те бројеве, али драматично је већи".

Аутор књиге "Смијех слободе - Увод у Ферал Трибуне", Борис Павелић – подсјетивши да су "Фераловци" завршавали на суду и у социјалистичкој Југославији и у националистичкој Хрватској - сматра да је порука "Ферал Трибуне"-а зато и данас итекако актуелна.

"И од почетка до краја то је главна порука: не вјерујте ауторитетима, пропитујте, тражите истину, смијите се политици".

Извор: РСЕ