СП: Представљамо Д групу, гдје је Србија!

Пауновић напада светску круну са петорицом европских шампиона! Стручњаци кажу да постоје играчи чији таленат се види још у мајчином стомаку. Е, од таквих играча је састављен наш тим који ће представљати Србију на овогодишњем Мундијалиту.

Фудбал 29.05.2015 | 21:20
СП: Представљамо Д групу, гдје је Србија!

Постоји та теза да је појединим играчима могуће видети раскошан фудбалски таленат још на рутинским прегледима ултразвуком док су у мајчином стомаку. Ако се та сентенца може употребити за неког, онда су то момци који ће имати част да после 28 година представљају нашу селекцију на Светском првенству омладинских репрезентација. Све врца у тиму Вељка Пауновића од талента, креације, способности да се једним потезом реши утакмица, али сведоци одрастања „класе 1996“ тврде да то неће бити основни квалитети Орлића на Новом Зеланду.

Ти исти тврде да је некадашњи нападач Партизана и Атлетико Мадрида још на првом тренингу, тамо негде 2013. године, успео у основној тренерској мисији – да натера актуелне штихове да се заљубе у њега на први поглед. Та хемија водила је овај тим у квалификацијама за Европско првенство у Ирској, затим и на завршној смотри најбољих европских селекција у Мађарској, када су заустављени у полуфиналу после пенал драме против Португалије. Шта год урадио на Новом Зеланду Вељко Пауновић је побрао много похвала, али био би велики грех не споменути да је челик почео да се кали у тренерској радионици Ненада Сакића.

Ову генерацију некадашњи помоћник Синише Михајловића водио је у кадетском узрасту, и почео да допунском селекцијом прави убитачан микс. Момке рођене 1995. године почели су да газе 12 месеци млађи играчи. Први се тој „клапи“ придружио крилни везиста Партизана Андрија Живковић, затим је у строј уврштен штопер Војводине Срђан Бабић, док је сјајно селектиран тим заокружило појављивање центарфора Луке Јовића...

Тај правилан одабир и посвећеност послу Ненада Сакића и Вељка Пауновића допринео је томе да ова селекција Србије добије дарове са неба. Штопер црвено–белих Вукашин Јовановић не би ни видео репрезентацију да Срђан Бабић није имао проблема са повредама и коленом, док је форсирање Сергеја Милинковића Савића тренерски краснопис Вељка Пауновића. Првотимац Генка не тако давно био је епизодиста у омладинској екипи Војводине, повремено добијао шансу, али је после првог гледања Вељко Пауновић осетио да високи везиста има то нешто. Тачније, нешто посебно. Остало је већ део историје. Сада се од Сергеја Милинковића Савића и Андрије Живковића највише очекује, посебно јер су то момци са ореолом интернационалних играча, али прави мотор ове екипе је прогнано Звездино дете Немања Максимовић. Реч је о играчу који је недавно потписао уговор са казахстанском Астаном, али који има предиспозиције да једног дана успешно игра на Западу. Један од оних фудбалера тактички обучених до перфекције, спремних да погину за екипу који уз то имају природан дар да осете где ће завршити лопта и из другог плана затресе мрежу ривала.

Максимовић се одлично допуњује у срцу маневра са Сашом Здјеларом, фудбалером Олимпијакоса на привременом раду у ОФК Београду. Морао би наш везни ред да има одговор на брзину Мексиканаца и креацију Уругвајаца... Нризбежан састојак нашег тима је крило Мијат Гаћиновић. Лаконоги дриблер је залудео Европу још када је играо са старијом генерацијом у ери Љубинка Друловића и био један од најбољих играча шампионске генерације.

Дакле, имаће довољно штихова у рукаву Вељко Пауновић и да „закамуфлира“ одсуство Михајла Ристића који је имао сезону великог напретка. Рекло би се уочи почетка Мундијалита да селектору Србије још недостаје само један пазл да склопи мозаик какав жели. Најближи месту првог нападача је најмлађи играч тима Иван Шапоњић, Партизанов вундеркинд кога је повреда најбољег друга Луке Јовића избацила у гро план. Он до пре три месеца није био део овог тима, али се минутажом у Партизану и пре свега физичким карактеристикама наметнуо као логичан избор. Наравно, тешко је минимизирати улогу Станише Мандића из Чукаричког, нападача чијим смо голом против Бугарске извадили визу за Нови Зеланд.

Занимљиво, Вељко Пауновић се на последњим тест мечевима одлучио да промени формацију. Уместо стандардне 4-4-2 Орлићи ће се на Новом Зеланаду представити у систему 3-5-2. Најважнију улогу у последњој линији имаће Милош Вељковић, члан Тотенхема, један од оних фудбалера који имају урођену црту лидера. Вељковић је једнако употребљив приликом прекида пошто Пауновић има неколико „специјала“ за њега. Уосталом, млади стручњак није крио да је важну улогу у његовој каријери одиграо Радомир Антић. А то значи само једно – да бисмо морали да имамо прекиде који утерују страх у кости ривалима.

Поред Вељковића, у одбрани ће бити већ афирмисани Бабић и Јовановић, а по боковима Антонов из ОФК Београда и Миладин Стевановић.

Турнирски систем натераће Вељка Пауновића да у доброј мери користи услуге Марка Грујића, Стефана Илића, па и пробуђеног Филипа Јанковића. То би требало да буду наши скривени адути.

„Поседујемо огроман потенцијал и можемо да се носимо са свима. Много детаља ће одлучивати. Статистички податак каже да немамо много успеха са јужноамеричким и средњоамеричким селекцијама. То је последица тога што нисмо имали много могућности да се такмичимо са њима. Када играш са непознатим и када налетиш на другачију идеју игре постоји фактор изненађења. Што се више сусрећеш са тим имаш више шансе да покажеш квалитет. А нас очекује нешто ново на Новом Зеланду. Одлазимо тамо да демонстирамо културу наше игре и прођемо групу“, рекао је недавно Вељко Пауновић.

Није млади стручњак човек великих речи. Отуда је пролазак групне фазе означио као примарни циљ, али далеко од тога да би се он задовољио тим достигнућем. Ипак у екипи има Мијата Гаћиновића, Предрага Рајковића, Немању Максимовића, Милоша Вељковића и Сергеја Милинковића Савића, Играче који су били прваци Европе у омладинској конкуренцији.

РИВАЛИ СРБИЈЕ

Србија је упала можда и у најтежу групу на Мундијалиту. За разлику од осталих група овде немамо изразитог фаворита и изразитог аутсајдера.

Мексико и Уругвај су опасни ривали и имају амбиције да дођу саме завршнице. Поготово Мексиканци који су познати по сјајном раду са млађим категоријама и освајачи су велика такмичења у прошлости. И овог пута Мексиканци долазе са шампионским амбицијама. То је јавно поручио селектор Серхио Алмахуер у јучерашњем интервјуу за „И-Ес-Пи-Ен”.

Мексиканци долазе са плејадом сјајних клинаца који играју за јаке домаће клубове. Имена Ирвинга Лозана, Ерика Агиреа, Виктора Гузмана, Кевина Гутијереза или Алекса Дијаза значе много у мексичком фудбалу и ти момци ће представљати будућност тамошњег фудбала. Већ су освојили титулу континенталног шампиона, а неки од њих су били чланови генерације која је пре две године поражена од Нигерије у финалу СП за играче до 17 година.

Уругвај такође има амбиције да се бори макар за финале. Нису се прославили на претходном континенталном шампионату, али имају квалитетан тим који може да заблиста на Новом Зеланду. Прва звезда је Родриго Амарал, а ту су још и нападач Франко Акоста за којег је Виљареал платио 1.500.000 евра, као и Дијего Појет, син чувеног Густава.

Најслабија екипа у групи је Мали, али афричке селекције су често умеле да направе сензације на светским првенствима у млађим категоријама.

Из групе сигурно пролазе два првопласирана тима, а терћепласирани иде у конкуренцију са још пет екипа које заврше на трећим местима у групама. Четири од њих шест ће у осмину финала. Србија би по свим прогнозама морала да се пласира међу 16 најбољих заједно са Мексиком, а веће шансе се дају Уругвају у односу на Мали.

Коментари / 0

Оставите коментар