Колика је линија између власти и криминала?

Иако је црна хроника у Црној Гори све гушћа, а убиства и покушаји убистава постали готово свакодневица, јавност је уздрмао догађај од сриједе усред Подгорице, када је пуцано на Олега Обрадовића, бизнисмена који је у врло блиским пословним везама са премијером Милом Ђукановићем и његовом породицом. У истом дану полиција је спријечила атентат у Будви. Да ли Црна Гора постаје све мање безбједно мјесто за живот, у коме држава губи моћ пред мафијом и криминалом?

Регион 29.05.2015 | 18:35

Касно увече у сриједу Подгорицом је прострујила вијест о рањавању Олега Обрадовића, познатог црногорског бизнисмена који је био у тијесним пословним везама са породицом премијера Ђукановића. Непознати нападач у њега је испалио више метака, од којих је један погодио у ногу Обрадовића, који је потом хоспитализован и његов живот није у опасности.

Све то одиграло се у дану када је полиција спријечила припреме за ликвидацију будванског бизнисмена Горана Ђуричковића, а који је кум такође у Будви недавно убијеног бившег посланика Либералног савеза Сашу Марковића, и у дану када је обиљежавана 11-а годишњица од атентата на новинара Душка Јовановића. Портали и друштвене мреже били су усијани од коментара, чији су заједнички садржалац питања:

„Ко је сљедећи и ко више може да се осјећа сигурно у Црној Гори?“ Слична су размишљања Дарка Пајовића, члана скупштинског одбора за безбједност из Позитивне Црне Горе.

„Безбједносна ситуација није добра. Сигурност и безбједност грађана, што заправо подразумијева не постојање страха од свих ових догађаја, просто реални живот показује да је прилично компликована. Цијели низ случајева који се догодио управо наводи на то размишљање.“

Најновији догађаји забрињавају и Пајовићевог колегу у скупштинском одбору из владајућег ДПС-а Обрада Мишу Станишића, али он не мисли да смо дошли у ситуацију у којој би за своју безбједност требало да страхују обични грађани.

“Осјећају се и треба да се осјећају безбједно. Треба све предуприједити да до немилих догађаја не дође а вјерујем да су безбједносне службе у Црној Гори спемне и оспособљене за то и да ће тих догађаја бити све мање.“

Шта показује рањавање Обрадовића, питали смо Зорана Вујичића, координатора владавине права у Грађанској алијанси.

“То са једне стране показује да Црна Гора нажалост није сигурно мјесто за живљење, нарочито ако узмемо у обзир да овакво истакнуте и значајне личности нијесу безбједне. Са друге стране то показује да су људи са оне стране закона испред полиције односно испред државних институција.“

Дарко Пајовић стога сматра да је неопходна хитна акција државе, која губи битку са криминалом.

“За једну одговорну власт то би требало да буде снажан аларм да се ствари морају мијењати. Зна се ко је задужен за мир и безбједност у држави, зна се које су то институције. Уколико те институције немају капацитета, а очигледно се показује да немају, било да је у питању политичка воља, немање кадрова, струке, овдје не треба бити посебно паметан па закључити гдје је срж проблема. Дакле, за некога ко сматра да је одговорна извршна власт, има више него довољно индиција да се крене у хитну акцију.“

Подсјетимо, Олег Обрадовић добро је познат као бизнисмен који је био на бројним истакнутим пословним позицијама, али је у сам фокус јавности доспио као један од кључних актера афере „Телеком“.

Управо он је био предсједник одбора директора те бившедржавне компаније када је 2005. купио Мађар Телеком, који је према подацима до којих је дошла америчка Комисија за хартије од вриједности, са седам милиона еура наводно подмитио два црногорска званичника, као и сестру највишег владиног функционера која се бави адвокатуром а што је схваћено као јасна алузија на сестру премијера Ђукановића, Ану Ђукановић.

На ту аферу истражни органи у Црној Гори још нијесу ставили тачку пошто тужилаштво анализира додатну документацију коју је у међувремену добило из Америке. Покушај убиства Олега Обрадовића Зорану Вујичићу враћа у сјећање слике из 90-их када су се десиле још неразјашњене ликвидације високих функционера Дјукановићеве власти.

“Почевши од покојног господина Жугића, савјетника премијера за националну безбједност, па да не набрајам сва друга имена људи који су убијени, а да никада починиоци тих убистава нијесу пронађени. Сва та лица су била високо инволвирана у држави и та слика која је одашиљана 90-их година да је разлика и граница између власти и криминала веома танка, некако као да се те 90-е на нека уска врата поново враћају у Црну Гору.“

Извор: РСЕ