Анализа: Ко каже да Украјинци вечерас не могу добити Севиљу?!

Екипа из Дњепропетровска покушаће да вечерас у финалу Лига Европе савлада Севиљу и постане трећи тим из Украјине са европским трофејом.

Фудбал 27.05.2015 | 17:40

Комплетан европски фудбалски поредак патио је средином седамдесетих под чизмом Динама из Кијева и совјетског тренерског великана Валерија Лобановског. Касније је давно установљени поредак у европским куповима разбио олигарх из Доњецка Ринат Ахметов који је са својим Шахтјором освојио Лигу Европе 2009.године. Да ли је дошао тренутак да се и трећи украјински клуб прошета белим степеницама стадиона у Варшави и оде заувек у легенду? Ако Дњепар вечерас у финалу Лига Европе (20.45) савлада вечитог победника тог такмичења, шпанску Севиљу, будуће генерације, и то не само у Украјини, правиће повезнице између Лобановског, Ахметова и Јулије Тимошенко.

На прву лопту три набројане личности немају ништа заједничко. Елем, Лобановски је један од највећих тренера у историји најпопуларније игре, човек који је у Кијев донео два европска трофеја (Куп Купова), утемељивач великог клуба у чијем инкубатору су проходале и такве величине попут Андреја Шевченка. О животном опусу Рината Ахметова се мање више све зна, један од оних ликова који је из бројних транзиција изашао са дебелим новчаником и који је од Доњецка направио својеврсну фудбалску метрополу. Питаћете се сада ви, а какве везе може да има Јулија Тимошенко са једном легендом прошлог и једним класичним јунаком овог века.

Фудбал као саставни део живота подложан је бројним теоријама завере. Једна од њих гласи да су европски владари из сенке, они из Немачке, одавно одлучили да ове године Украјину награде трофејом Лига Европе, све због превелике жеље да се отргне из челичног загрљаја мајчице Русије. Наравно, није на лутрији у конкуренцији Динама из Кијева извучен Дњепар, али ипак је реч о клубу из града у којем је рођена Јулија Тимошенко. За наупућене реч је о бившем украјинском премијеру, и великом симболу Наранџасте Револуције... Према већ разрађеној теорији завере особа кој је агитовала за немачку ствар наводно је заслужила да клуб из њеног града постане власник вредног европског трофеја. Ако већ не може да буде саставни део Европске уније.

У овакав расплет и победу Дњепра бројне чланове редакције МОЗЗАРТ Спорта за кафанским столом убеђивао је и наш колумниста Марко Прелевић, уз благу констатацију да Шпанци не воле да играју по немачким правилима и да би због тога могао да пропадне дипломатски план. Како било Дњепар је уз судијски ветар у леђа направио велико изненађење и у полуфиналу елимисао Наполи (изједначујући гол у Италији постигнут из офсајда).

Међутим, далеко од тога да Дњепар није и у европским оквирима респектабилан тим. Још од оних сусрета са Партизаном 2005. године почели су да слажу тријумфални пазл. Боје тог клуба и тада је бранио Руслан Ротан, а у друштво изнадпросечних дефинитивно их је подигао Јевгени Конопљанка. Тај велики мајстор фудбала, вечита жеља Ливерпула, вечерас ће врло вероватно последњи пут плесати у дресу Дњепра. Симбол једне успешне епохе клуба вероватно је заслужио да се од ратом захваће Украјине опрости са вредним трофејом. Иако немају никаквог искуства у мечевима највише ранга Мирон Маркевич успео је да посложи тим са великом концентрацијом фудбалских спартанаца. Уосталом, Дњепар је пре завршне представе "скалпирао" Олимпијакос, Ајакс, Бриж и Наполи...

"Севиља је нападачки страшна екипа. Они имају сјајне офанзивне играче, али што је за нас најгоре акције завршавају са много играча. Због тога сам претходних дана имао главобољу. Мада смо ми јаки позади", рекао је тренер Дњепра Маркевич.

Наравно,дефанзивна линија Дњепра положила је испит са највишом оценом у врелини напољског Сан Паола када је капитулирала само једном. Отуда у Дњепру имају разлога за оптимизам.
"На почетку сезоне нисмо веровали да ћемо да играмо финале. Али почели смо да верујемо после победе над Олимпијакосом. То је као када почнете да једете, а апетит вам се повећава. Тако је то са нама, посебно што играмо за народ Украјине", додао је Маркевич.

Питање је само да ли су у Дњепру, не рачунајући описане теорије, способни да поједу тако велики залогај као што је Севиља. Тим из Андалузије има незванични епитет вечитог победника Лига Европе. Освајали су то такмичење три пута у последњих девет година. Пре 12 месеци били су бољи од Бенфике. А новим тријумфом постали би најуспешнији клуб такмичења и престигли Јувентус, Милан, Интер и Ливерпул

Протагонисти игре се мењају, али Севиљина улога у Лиги Европе је константа. Тако је било и ове године, без обзираш то је тим из Андалузије у летњем прелазном року остао без 18 играча.
"Фудбал је за мене емоција. Новац доноси сигурност, али навијачи уживају у игри и победама. Боље што смо у финалу Лига Европе, него да смо играли у Лиги шампиона и испали у групи. То је за мене безвредно. Постигли смо већ нешто огромно, то нам даје мотив да истрајемо до краја. Осећамо да нам навијачи верују, али наше шансе су 50 посто, колико има и Дњепар", јасан је Емери.

ДЊЕПАР - СЕВИЉА
Варшава - Национални стадион
Судија: Мартин Еткинсон (Енглеска)

ДЊЕПАР: Бојко - Федецки, Даглас, Чеберјачко, Лео Матос -Канкава, Федорчук - Лучкевич, Ротан, Конопљанка - Селезњов. Тренер: Мирон Маркевич

СЕВИЉА: Серхио Рико - Коке, Данијел Карисо, Колодзјејчак,Тремулинас - Ембија. Криховјак - Видал, Банега, Витоло - Бака. Тренер: Унај Емери