Analiza: Ko kaže da Ukrajinci večeras ne mogu dobiti Sevilju?!

Ekipa iz Dnjepropetrovska pokušaće da večeras u finalu Liga Evrope savlada Sevilju i postane treći tim iz Ukrajine sa evropskim trofejom.

Fudbal 27.05.2015 | 17:40

Kompletan evropski fudbalski poredak patio je sredinom sedamdesetih pod čizmom Dinama iz Kijeva i sovjetskog trenerskog velikana Valerija Lobanovskog. Kasnije je davno ustanovljeni poredak u evropskim kupovima razbio oligarh iz Donjecka Rinat Ahmetov koji je sa svojim Šahtjorom osvojio Ligu Evrope 2009.godine. Da li je došao trenutak da se i treći ukrajinski klub prošeta belim stepenicama stadiona u Varšavi i ode zauvek u legendu? Ako Dnjepar večeras u finalu Liga Evrope (20.45) savlada večitog pobednika tog takmičenja, špansku Sevilju, buduće generacije, i to ne samo u Ukrajini, praviće poveznice između Lobanovskog, Ahmetova i Julije Timošenko.

Na prvu loptu tri nabrojane ličnosti nemaju ništa zajedničko. Elem, Lobanovski je jedan od najvećih trenera u istoriji najpopularnije igre, čovek koji je u Kijev doneo dva evropska trofeja (Kup Kupova), utemeljivač velikog kluba u čijem inkubatoru su prohodale i takve veličine poput Andreja Ševčenka. O životnom opusu Rinata Ahmetova se manje više sve zna, jedan od onih likova koji je iz brojnih tranzicija izašao sa debelim novčanikom i koji je od Donjecka napravio svojevrsnu fudbalsku metropolu. Pitaćete se sada vi, a kakve veze može da ima Julija Timošenko sa jednom legendom prošlog i jednim klasičnim junakom ovog veka.

Fudbal kao sastavni deo života podložan je brojnim teorijama zavere. Jedna od njih glasi da su evropski vladari iz senke, oni iz Nemačke, odavno odlučili da ove godine Ukrajinu nagrade trofejom Liga Evrope, sve zbog prevelike želje da se otrgne iz čeličnog zagrljaja majčice Rusije. Naravno, nije na lutriji u konkurenciji Dinama iz Kijeva izvučen Dnjepar, ali ipak je reč o klubu iz grada u kojem je rođena Julija Timošenko. Za naupućene reč je o bivšem ukrajinskom premijeru, i velikom simbolu Narandžaste Revolucije... Prema već razrađenoj teoriji zavere osoba koj je agitovala za nemačku stvar navodno je zaslužila da klub iz njenog grada postane vlasnik vrednog evropskog trofeja. Ako već ne može da bude sastavni deo Evropske unije.

U ovakav rasplet i pobedu Dnjepra brojne članove redakcije MOZZART Sporta za kafanskim stolom ubeđivao je i naš kolumnista Marko Prelević, uz blagu konstataciju da Španci ne vole da igraju po nemačkim pravilima i da bi zbog toga mogao da propadne diplomatski plan. Kako bilo Dnjepar je uz sudijski vetar u leđa napravio veliko iznenađenje i u polufinalu elimisao Napoli (izjednačujući gol u Italiji postignut iz ofsajda).

Međutim, daleko od toga da Dnjepar nije i u evropskim okvirima respektabilan tim. Još od onih susreta sa Partizanom 2005. godine počeli su da slažu trijumfalni pazl. Boje tog kluba i tada je branio Ruslan Rotan, a u društvo iznadprosečnih definitivno ih je podigao Jevgeni Konopljanka. Taj veliki majstor fudbala, večita želja Liverpula, večeras će vrlo verovatno poslednji put plesati u dresu Dnjepra. Simbol jedne uspešne epohe kluba verovatno je zaslužio da se od ratom zahvaće Ukrajine oprosti sa vrednim trofejom. Iako nemaju nikakvog iskustva u mečevima najviše ranga Miron Markevič uspeo je da posloži tim sa velikom koncentracijom fudbalskih spartanaca. Uostalom, Dnjepar je pre završne predstave "skalpirao" Olimpijakos, Ajaks, Briž i Napoli...

"Sevilja je napadački strašna ekipa. Oni imaju sjajne ofanzivne igrače, ali što je za nas najgore akcije završavaju sa mnogo igrača. Zbog toga sam prethodnih dana imao glavobolju. Mada smo mi jaki pozadi", rekao je trener Dnjepra Markevič.

Naravno,defanzivna linija Dnjepra položila je ispit sa najvišom ocenom u vrelini napoljskog San Paola kada je kapitulirala samo jednom. Otuda u Dnjepru imaju razloga za optimizam.
"Na početku sezone nismo verovali da ćemo da igramo finale. Ali počeli smo da verujemo posle pobede nad Olimpijakosom. To je kao kada počnete da jedete, a apetit vam se povećava. Tako je to sa nama, posebno što igramo za narod Ukrajine", dodao je Markevič.

Pitanje je samo da li su u Dnjepru, ne računajući opisane teorije, sposobni da pojedu tako veliki zalogaj kao što je Sevilja. Tim iz Andaluzije ima nezvanični epitet večitog pobednika Liga Evrope. Osvajali su to takmičenje tri puta u poslednjih devet godina. Pre 12 meseci bili su bolji od Benfike. A novim trijumfom postali bi najuspešniji klub takmičenja i prestigli Juventus, Milan, Inter i Liverpul

Protagonisti igre se menjaju, ali Seviljina uloga u Ligi Evrope je konstanta. Tako je bilo i ove godine, bez obziraš to je tim iz Andaluzije u letnjem prelaznom roku ostao bez 18 igrača.
"Fudbal je za mene emocija. Novac donosi sigurnost, ali navijači uživaju u igri i pobedama. Bolje što smo u finalu Liga Evrope, nego da smo igrali u Ligi šampiona i ispali u grupi. To je za mene bezvredno. Postigli smo već nešto ogromno, to nam daje motiv da istrajemo do kraja. Osećamo da nam navijači veruju, ali naše šanse su 50 posto, koliko ima i Dnjepar", jasan je Emeri.

DNJEPAR - SEVILJA
Varšava - Nacionalni stadion
Sudija: Martin Etkinson (Engleska)

DNJEPAR: Bojko - Fedecki, Daglas, Čeberjačko, Leo Matos -Kankava, Fedorčuk - Lučkevič, Rotan, Konopljanka - Seleznjov. Trener: Miron Markevič

SEVILJA: Serhio Riko - Koke, Danijel Kariso, Kolodzjejčak,Tremulinas - Embija. Krihovjak - Vidal, Banega, Vitolo - Baka. Trener: Unaj Emeri