Измишљене препреке коче извоз у ЦЕФТА

Произвођачи из БиХ већ годинама су суочени са бројним, понекад и апсурдним, ванцаринским баријерама приликом извоза својих производа, прије свега у земље ЦЕФТА, што би могло озбиљно да поремети робну размјену с тим земљама.

Босна и Херцеговина 27.05.2015 | 09:59

Из тог разлога, привредници из БиХ истичу да ће, уколико се настави с тренутним баријерама, затражити од надлежних органа да уведу реципрочне мјере, јер домаће фирме у све већој мјери одустају од извоза одређених производа или услуга у Србију, Македонију и друге земље потписнице Централноевропског уговора о слободној трговини (ЦЕФТА), пишу Независне новине.

Они упозоравају да се од њих врло често захтијева да приликом извоза потпуно прилагоде амбалажу, декларацију и садржај тржишту гдје извозе, што умногоме поскупљује робу и смањује конкурентност.

Тако се бх. извозницима роба са границе са Србијом враћа чак и зато што, на примјер, на лименци нектар пива пише "свијетло", умјесто "светло" пиво, или су на њој наведена два увозника, а Србија изричито захтијева да то буде један увозник. Са друге стране, да апсурд буде већи, чињеница је да јелен пиво има више од 10 увозника у БиХ и на лименци пише "светло" пиво и то никоме у БиХ очигледно не смета.

Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе Бањалуке, рекао је да апсурдне нецаринске баријере које за робу из РС поставља Србија пријете да поремете досадашњу добру робну размјену.

"Недавно се десило да је на граници са Србијом заустављен контингент пива 'Бањалучке пиваре' јер је на декларацији писало да је ријеч о 'свијетлом' пиву. Царинске службе Србије објасниле су да то није у духу српског језика и да ће вратити контингент уколико на декларацији не буде стајало 'светло'", рекао је Рачић. Он је изразио сумњу да иза оваквих нецаринских баријера стоји интересни лоби који због нејасних разлога неће робу из РС у Србији.

Он је упитао шта би се десило кад би биле уведене реципрочне баријере у БиХ, односно РС, на робу која долази из Србије.

"Шта би се, на примјер, десило кад би се на граници БиХ, односно РС, условљавало да у декларацији умјесто 'светло', буде написано 'свијетло' пиво? А, како би тек на такву апсурдну нецаринску баријеру реаговали увозници јелена, којих је чак 16 у БиХ и РС? Код нас јелен пиво има 16 увозника, а пиво 'Бањалучке пиваре' је враћено јер је на лименци писало два увозника", упитао је Рачић. Он је нагласио да је таква ситуација и са "Витинком" из Козлука, која има проблема приликом извоза.

"Те баријере су створиле негативно опредјељење наших фирми за извоз у Србију, тако да имају све мање амбиција и да извозе за Србију, иако потрошачи у Србији благонаклоно гледају на производе из РС", рекао је Рачић.

"Ми ћемо настојати да тражимо од наших органа да уведемо реципрочне мјере, уколико и у наредном периоду будемо имали те баријере, јер морамо наћи начин како да заштитимо нашу производњу и узвратимо истом мјером", рекао је Рачић.

Игор Гавран, савјетник у Сектору за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе (СТК) БиХ, појаснио је да привредници за рјешавање проблема тих баријера морају поднијети пријаву путем упитника који се налази на интернет станици СТК БиХ, која бива прослијеђена надлежном министарству, које даље реагује према држави на коју се пријава односи.

"То се и до сада дешавало и многе баријере су уклоњене на тај начин. Тренутно се, примјера ради, у Македонији појављује проблем непризнавања одређених атеста када је ријеч о извођењу грађевинских радова и тај проблем ће се делегирати на сљедећем састанку ЦЕФТА привредних комора", рекао је он. Са друге стране, казао је да је у Србији спорно и питање важности одређених сертификата који су раније признавани и имали неограничено трајање, а сада им се захтијева одговарајући рок трајања.

"Када је ријеч о пиву, Србија је имала велике примједбе на измјене Закона о акцизама БиХ, које су, по нашем мишљењу, неутемељене и врло је могуће да се сада неке додатне баријере нашим пиварама постављају како би се покушало узвратити", рекао је Гавран. Према његовим ријечима, од бх. произвођача се врло често захтијева да потпуно прилагоде амбалажу, декларацију и садржај тржишту гдје извозе, а са друге стране бх. власти дозвољавају да на бх. тржиште дође роба са декларацијом на потпуно страном језику.

"Баријере које су се и раније дешавале су готово потпуно онемогућавале извоз одређених производа, тако да су драстично мијењале могућу слику робне размјене", рекао је Гавран.

(Независне новине)