Ово је најсадистичкији убица у историји

Карл Панзрам - виоски тетовирани мушкарац с ледонохладним сивим очима - укрцао се негде око 1920. на брод за Анголу да ради као морнар.

Свијет 26.05.2015 | 22:01

Стигавши у Залив Лобито, унајмио је пет-шест локалних водича за лов на крокодиле, али се заправо намерио на другачији плен. Док су с спуштали кануом низ реку, све их је поубијао, а њихова тела бацио гладним крокодилима.

Ово је само један од бројних злочина које је признао, међу којима и 21 убиство и силовање 1.000 дечака и мушкараца.

“Ни најмање се не кајем због тога. Мрзим проклети људски род, укључујући и себе”, наводи Панзрам у аутобиографији, коју је написао у затворској ћелији.

Да ли је могуће да је био тако зао? Стручњаци који су га анализирали кажу да корени зла потичу из његовог детињства.

Рођен је 1891. у сиромашној фармерској породици у Минесоти, а отац их је напустио када је имао свега осам година. После низа крађа, Панзрам је завршио у поправном дому, где се први пут сусрео с насиљем и садизмом.

Батине и силовање су били уобичајена казна и, како је написао Харолд Шехтер, познат по књигама о серијским убицама, Панзрам је убрзо схватио: “Свет је прљаво и непријатно место и ја ћу да направим хаос у њему.”

Када је завршио школу, годинама је спавао у теретним возовима. Тада га је силовала банда мушкараца, после чега је, како је сам написао постао “тужнији, болеснији, али и паметнији дечак”.

Током 1915. путовао је по Ајдаху, Калифорнији и другим државама дуж реке Колумбије, палио и пљачкао куће и силовао безбројне мушкарце и дечаке.

У то време је осуђен на седам година затвора због крађе у Орегону. Чувари су га кажњавали тако што би га везали за греду и оставили сатима да виси, поливали цревом или га затварали у самицу, где је проводио више недеља и био принуђен да једе бубашвабе да би преживео.

Убрзо након што је побегао 1918. године, починио је и прва убиства. У Њујорку је унајмио десет морнара да раде на јахти коју је купио краденим новцем, а онда их је опио алкохолом и поубијао.

После тога је кренуо за Анголу, где је, пре лова на крокодиле, силовао и убио дечака. Годину дана касније, сакрио се на броду за Лисабон и сазнао да су на њему полицајци који га траже због злочина у Африци. Због тога се убрзо након тога укрцао на брод за САД.

Године 1928. ухапшен је због низа крађа и завршио у затвору у Вашингтону. Пошто је ухваћен у покушају бекства, везали су га за греду и тукли све док се није онесвестио. Давдесетшестогодишњи чувар Хенри Лесер сажалио се на њега и дао му долар да купи храну и цигарете. Током времена су се спријатељили и Лесер би му сваки дан дотурио оловку и неколико листова хартије да би написао своју животну причу.

Панзрам је осуђен на 25 година затвора у Државном затвору Левенсворт, у Канзасу. Тамо је предраднику у вешерници разбио главу гвозденом шипком и осуђен је на смрт. Активисти за људска права борили су се за то да буде поштеђен вешала, али је он то одбијао. После вишегодишњег злостављања “било је то самоубиство на његов начин”, каже Џон Боровски, који је снимио документарни филм о Панзраму.

Септембра 1930. добио је смрт за којом је толико чезнуо.

“Пожури, копиле!” урлао је на џелата. “Могао бих да убијем десеторо људи док се ти зезаш!”

Лесер је сачувао Панзрамове рукописе, али нико није хтео да их објави све до 1970, када су штампани под насловом: “Дневник убиства” (Киллер: А Јоурнал оф Мурдер”).

“Био је заиста изврстан писац”, рекао је Џо Коулман, који је урадио корице за књигу и који је био “задивљен Панзрамовом интелигенцијом и свиме што је могао да постане”.

“Он покушава да научи будуће генерације да не производе чудовишта као што је он”, каже Коулман о Панзрамовој биографији и додаје да би га “требало слушати више него било кога другог”.

Извор: Озy.цом / Блиц