Ovo je najsadističkiji ubica u istoriji

Karl Panzram - vioski tetovirani muškarac s ledonohladnim sivim očima - ukrcao se negde oko 1920. na brod za Angolu da radi kao mornar.

Svijet 26.05.2015 | 22:01

Stigavši u Zaliv Lobito, unajmio je pet-šest lokalnih vodiča za lov na krokodile, ali se zapravo namerio na drugačiji plen. Dok su s spuštali kanuom niz reku, sve ih je poubijao, a njihova tela bacio gladnim krokodilima.

Ovo je samo jedan od brojnih zločina koje je priznao, među kojima i 21 ubistvo i silovanje 1.000 dečaka i muškaraca.

“Ni najmanje se ne kajem zbog toga. Mrzim prokleti ljudski rod, uključujući i sebe”, navodi Panzram u autobiografiji, koju je napisao u zatvorskoj ćeliji.

Da li je moguće da je bio tako zao? Stručnjaci koji su ga analizirali kažu da koreni zla potiču iz njegovog detinjstva.

Rođen je 1891. u siromašnoj farmerskoj porodici u Minesoti, a otac ih je napustio kada je imao svega osam godina. Posle niza krađa, Panzram je završio u popravnom domu, gde se prvi put susreo s nasiljem i sadizmom.

Batine i silovanje su bili uobičajena kazna i, kako je napisao Harold Šehter, poznat po knjigama o serijskim ubicama, Panzram je ubrzo shvatio: “Svet je prljavo i neprijatno mesto i ja ću da napravim haos u njemu.”

Kada je završio školu, godinama je spavao u teretnim vozovima. Tada ga je silovala banda muškaraca, posle čega je, kako je sam napisao postao “tužniji, bolesniji, ali i pametniji dečak”.

Tokom 1915. putovao je po Ajdahu, Kaliforniji i drugim državama duž reke Kolumbije, palio i pljačkao kuće i silovao bezbrojne muškarce i dečake.

U to vreme je osuđen na sedam godina zatvora zbog krađe u Oregonu. Čuvari su ga kažnjavali tako što bi ga vezali za gredu i ostavili satima da visi, polivali crevom ili ga zatvarali u samicu, gde je provodio više nedelja i bio prinuđen da jede bubašvabe da bi preživeo.

Ubrzo nakon što je pobegao 1918. godine, počinio je i prva ubistva. U Njujorku je unajmio deset mornara da rade na jahti koju je kupio kradenim novcem, a onda ih je opio alkoholom i poubijao.

Posle toga je krenuo za Angolu, gde je, pre lova na krokodile, silovao i ubio dečaka. Godinu dana kasnije, sakrio se na brodu za Lisabon i saznao da su na njemu policajci koji ga traže zbog zločina u Africi. Zbog toga se ubrzo nakon toga ukrcao na brod za SAD.

Godine 1928. uhapšen je zbog niza krađa i završio u zatvoru u Vašingtonu. Pošto je uhvaćen u pokušaju bekstva, vezali su ga za gredu i tukli sve dok se nije onesvestio. Davdesetšestogodišnji čuvar Henri Leser sažalio se na njega i dao mu dolar da kupi hranu i cigarete. Tokom vremena su se sprijateljili i Leser bi mu svaki dan doturio olovku i nekoliko listova hartije da bi napisao svoju životnu priču.

Panzram je osuđen na 25 godina zatvora u Državnom zatvoru Levensvort, u Kanzasu. Tamo je predradniku u vešernici razbio glavu gvozdenom šipkom i osuđen je na smrt. Aktivisti za ljudska prava borili su se za to da bude pošteđen vešala, ali je on to odbijao. Posle višegodišnjeg zlostavljanja “bilo je to samoubistvo na njegov način”, kaže Džon Borovski, koji je snimio dokumentarni film o Panzramu.

Septembra 1930. dobio je smrt za kojom je toliko čeznuo.

“Požuri, kopile!” urlao je na dželata. “Mogao bih da ubijem desetoro ljudi dok se ti zezaš!”

Leser je sačuvao Panzramove rukopise, ali niko nije hteo da ih objavi sve do 1970, kada su štampani pod naslovom: “Dnevnik ubistva” (Killer: A Journal of Murder”).

“Bio je zaista izvrstan pisac”, rekao je Džo Koulman, koji je uradio korice za knjigu i koji je bio “zadivljen Panzramovom inteligencijom i svime što je mogao da postane”.

“On pokušava da nauči buduće generacije da ne proizvode čudovišta kao što je on”, kaže Koulman o Panzramovoj biografiji i dodaje da bi ga “trebalo slušati više nego bilo koga drugog”.

Izvor: Ozy.com / Blic