"Послије Груевског да се припреми Додик"

На Балкану то "пријатељство" на својој грбачи данас осећа Груевски, а, како ствари стоје, следећи на тапету је Милорад Додик. Нова америчка амбасадорка у БиХ није ни мало случајно нагласила да са Додиком неће да разговара због његове реторике.

У стилу избацивања из Великог брата, почело је чишћење балканског политичког простора од за САД непослушних и неподобних. Наравно, увек се креће од оних који немају довољно ресурса да се заштите, а желели су да изнесу сопствени став, верујући да су председници држава или влада суверених земаља.

Иако неки тврде да им је власт помутила мозак, пратећи разне „обојене револуције“ по свету, склонији сам ставу да је њима заправо власт отворила очи и да су на делу осетили Кисинџерову максиму: „Бити непријатељ Америке је опасно, али бити пријатељ Америке је погубно“.

Заправо, у „пријатељском загрљају“ највеће силе на свету „пријатељски“ се остаје без ресурса, економије колабирају, земље долазе до бакрота, и онда, када пожелите да мало мање тако другујете и да ипак пронађете у свету још неког пријатеља, али правог, тада вам амерички „пријатељи“ изазову револуцију.

На Балкану то „пријатељство“ на својој грбачи данас осећа Груевски, а, како ствари стоје, следећи на тапету је Милорад Додик. Нова америчка амбасадорка у БиХ није ни мало случајно нагласила да са Додиком неће да разговара због његове реторике. Тиме му је дала до знања да он за САД није фактор са којим може да се сарађује, да је сметња и да би требало да буде скинут са власти како би се „сарадња“ поново успоставили, овај пут са неким ко уме да слуша и клима главом кад нова амбасадорка подвикне.

ДОДИК И ГРУЕВСКИ, СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ

Разлика између Грувеског и Додика није мала. Груевски је ипак председник државе, док је Додик председник ентитета унутар државе. Груевски и данас има огромну подршку у народу у односу на опозицију, док је код Додика све то веома лабаво, па је на прошлим изборима за длаку остао у седлу док је војевао изборну битку са младим Огњеном Тадићем.

С обзиром на висок степен корумпираности појединаца у власти Републике Српске – на коју се додају ужасна бесперпективност, незапослесност и претње тероризмом – Додик са тако лабавим легитимитетом тешко да ће успети да се одржи. Наравно, САД трљају руке због тога јер ће им пут ка Додиковом обарању ићи доста лакше.

И Груевски и Додик морају да буду оборени јер су се претерано везали за Русију. Као такви, они су сметња.

Нисам сигуран да могу да издрже налете, али сваки дан њиховог отпора може да се рачуна у велики подвиг. Уколико им руска подршка не буде адекватнија, посебно Додику, обојица, а посебно он, неће имати шта да траже.

Урушавања Груевског и Додика је показна вежба шта чека Вучића и Орбана уколико не пристану да буду послушници. Пошто на то Вучић никако неће пристати, немојмо да нас изненади ако му изведу револуцију. За сада су и Вучић и Орбан велики залогаји, које није лако прогутати, али рушењем Груевског и Додика као слабијих лидера, САД чисте терен и припремају се за већи подухват – стављање компетног Балкана под своју контролу путем апсолутно марионетских режима.

СРБИЈА УОЧИ ВЕЛИКИХ ИСКУШЕЊА

Зато је Вучић и играо толико на карту борбе против корупције и зато је много важно да се народу покаже да се бори против организованог криминала, јер код Додика и Груевског, па и код Орбана, тај сегмент је најслабија карика. Јанукович у Украјни такође је рушен најпре путем ширења сазнања да се његово политичко окружење до бесвести обогатило, а народ је сиромашио. Корумпиране политичке елите су увек претходница урушавања режима. У Вучићевом случају то се тешко може употребити, јер, објективно, и ако има негде корупције, то је на неком локалном нивоу. Он је то на почетку своје власти препознао и кренуо у жесток обрачун, чиме је суштински добио велику народну подршку.

Зато је веома важно да настави са том борбом, јер тиме смањује могућност за напад оних што му желе револуцију. Тренутно Вучића углавном гађају тако што га медијски свакодневно свађају са председником државе, импутирају му сто пута да је диктатор и цензор у медијима, дубоко свесни да се то тешко прима код народа, јер објективно теза не стоји, али је ваља бескрајно понављати како би народу ушла у главу.

Други начин за гађање Вучића одвија се преко саме власти, па и странке, где покушавају да купе људе који би му у одсудном моменту заболи нож у леђа. Такође, потребно је да га у сваком сегемнту онемогуће у економском развоју Србије, јер јака Србија са тако јаким лидером једноставно не одговара интересима САД. Посебно ако у моментима заоштравања односа између САД и Русије та држава жели макар и минималну сарадњу са Русијом.

Све у свему, чекају нас веома велика искушења.

Аутор: Владимир Ђукановић

(Стандард.рс)