Паун пред СП: Проћи групу, хоћу да створим шампионе Европе!

Уочи пута на Мундијалито селектор омладинске репрезентације за наш портал говорио о очекивањима на том такмичењу, каријери, дружењу са Симеоном и о томе како је Сергеја Милинковића Савића пронашао међу резервама Војводине.

Фудбал 19.05.2015 | 23:40

Од Чилеа до Новог Зеланда! Некима је потребно дан да пређу ту далеку руту, али ми смо је преваљивали скоро 25 година. Од дана када је златна генерација некадашње СФР Југославије покорила планету, предуго смо чекали да нас ухвати еуфорија Светског првенства за омладинске селекције. А онда је проклетство на прошлогодишњем ЕП скинуо тим Вељка Пауновића начичкан момцима великог потенцијала.

У тишини се вероватно надамо да ће Гаћиновић, Рајковић и Грујић кренути стопама Просинечког и Мијатовића, и на тај начин окренути нам главу од сениорске свакодневне туробне истине. Међутим, предводник "класе 1996" Вељко Пауновића уочи далеког пута на Мундијалиту не види испред себе само ривале у првој фази, Уругвај, Мали и Мексико. Он види много даље, што је потврдио у опширном интервју за МОЗЗАРТ Спорт.

"И овај Мундијалито је пројекат целог Савеза. Све радимо у процесу стварања А репрезентативаца... Ми их не стварамо да би они могли да играју у Енглеској, већ из једног сасвим другог циља. Желимо да се они као сениорски репрезентативци боре за европску титулу, за највећа признања у светском фудбалу. То је наш циљ", одапео је селектор омладинске селекције.

Прилично јак цитат ако се зна да је најјача селекција приређује само континуирана разочарања, и да нација више не очекује врхунска остварења у најпопуларнијем спорту.
"Чврсто верујем у то... Сигуран сам да момци који долазе, и који ће се такмичити на Новом Зеланду, могу да буду шампиони Европе. Из искуства вам кажем да је потребно да морате да верујете у пројекат, а ми имамо одличан пројекат. Само јавност морамо да убедимо у то делима. А дела нису ако смо прваци Европе у омладинској конкуренцији. То је одлично, то је супер, јер се шампиони праве побеђујући, али то је само део процеса".

ЦИЉ ДА ПРОЂЕМО ГРУПУ

Када разговарате са најперспективнијим стручњаком на овим просторима просто не можете да не осетите да га обузела грозница Мундијалита. Телефон не испушта из руку, у сталној је коумникацији са сарадницима. Супарници су анализирани до најситнијих детаља и зато не чуди што ће Вељко Пауновић у пртљаг за Нови Зеланд ставити огромну дозу самопоуздања.
"Краткорочно наш циљ је да победимо на свакој утакнмици или да будемо адекватан ривал. Или - ако хоћете да будем још директнији - да прођемо групу. Успех би представљао податак да јавност после такнмичења на Новом Зеланду буде поносна на ову екипу. Као што је била после Европског првенства прошле године. Испали смо у полуфиналу на пенале, али смо осетили јаку подршку. Знали су сви да смо дали најбоље од нас. О томе се и данас прича".

Мада се нада епском успеху Пауновић покушава јавности јасно да стави до знања шта Орлиће очекује на Новом Зеланду.
"Свима треба да буде јасно да нас чека јако такмичење. Очекивања треба да буду исто таква. Поседујемо огроман потенцијал са којим можемо да се носимо са свима. Много детаља ће одлучивати. Статистички податак каже да немамо много успеха са јужноамеричким и средњоамеричким селекцијама. То је последица тога што нисмо имали много могућности да се такмичимо са њима. Када играш са непознатим и када налетиш на другачију идеју игре постоји фактор изненађења. Што се више сусрећеш са тим имаш више шансе да покажеш квалитет. А нас очекује нешто ново на Новом Зеланду".

Орлићи први меч на Мундијалу играју против Уругваја.
"Уругвај је вицешампион света, јако добра селекција, прави такмичари. На јужноамеричком првенству су били други, као домаћини. Изгубили су у финалу од Аргентине, иако су до 81. минута водили са 1:0. Победили су Бразил тада, много квалитетна репрезентација. Пратили смо их преко платформе Вајт Скаут. То је онлајн платформа помоћу које све селекције могу да прате ривале и скенирају их. Са друге стране Мексико је био први у Конкакафу без већег напора. Константно су јаки у свим селекцијама. Ради се о другом менталитету и другом менталитету игре. Мали је освоји четврту место на Афричком купу. Физички су доминантни, нешто сасвим ново у односу на оно што смо имали да видимо до сада. Бићемо у јако разноврсној групи, и по морфологији то је једна од најјачих група на првенству".

НЕ ПЛАШИМ СЕ ДА ЋЕ МЕ ИСТРОШИТИ

Заједнички именитељ за све наше ривале је податак да смо и главни штихови стационирани у домаћим клубовима. За разлику од нас, пошто су Сергеј Милинковић Савић и капитен Максимовић одавно бисери расути по целом свету.
"Добро је што имамо играче који већ имају искуства на озбиљном нивоу. Међутим, потребно је да играју, само тако се стиче искуство. Овде постоје поборници мишљења да ако неко игра у иностранству онда је бољи играч од неког момка из домаћег клуба. Као подразумева се да се тамо боље ради. Ја вам тврдим да то није тачно. Свуда постоје одступања, добри и лоших кадрова. Има и код нас клубова у којим се много ради. Зато се код мене ништа не подразумева".

Бивши нападач Атлетика и Партизана отпутоваће на Нови Зеланд са ореолом најперспективнијех српског стручњака. Здрава логика каже да би требало да буде наш адут више на Мундијалиту, посебно јер има префикс шпанског ђака. Баш као и селектори који су нам последњи доносили радост – Радомир Антић и Мирослав Ђукић (са младом селекцијом).
"Знаш како ми долазимо из средине која је јако богата искуствима. И када одемо у земљу која такође има озбиљне вредности. Све се то помножи и даје лепу перспективу..."

Прекинули смо га додатним питањем о томе како је овде много младих тренера потрошено (Ђукић, Станојевић), иако су о њима причане бајке. Баш као и о Пауновићу.
"Не плашим се таквог сценарија. Захвалан сам Савезу на награди, али ниједног тренутка нисам имао испред себе циљ да буде најперспективнији тренер земље. Тачно је да смо тим трошењем младих тренера осиромашили нашу фудбалску средину. Међутим, ти људи које сте набројали нису потрошени за фудбал. За то је одговорна ова средина... И због таквих ствари сам опрезан, јер лична признања знају да уљуљкају. Увек тражим више и боље, много је било састанака на којима сам захтевао од момака да изађу из комфор-зоне".

Селектор који ће нас предводити на Мундијалиту је атипична фудбалска личност за овдашње поднебље. Искуства, тренинге и размишљања често дели путем друштвених мрежа.
"Из личног искуства сам видео да ми то недостаје, да тако добијам информације. Када сам био фудбалер није било толико доступних информација. Сада су се могућности отвориле. Радио сам на томе да користим мреже за оно што ми је потребно. Желим да покажем јавности шта и како радимо. Момци то воле, навикли су се на тај ниво комуникације".

Пошто данас буде обелоданио списак са именима путника за Нови Зеланд Пауновић ће емотивним говорима мотив Орлића покушати да доведе до највише могуће тачке.
"Ово није мали посао. Морамо да им објаснимо да је џаба све ако они то не схватају. А верујте ми да схватају. Чак бих рекао да се боље понашају од мене и мојих класића у њиховим годинама. Потребно је да стално повећавамо стандарде и захтеве. Јер само ако буду посвећени фудбалу, себи и репрезентацији могу да направе резултат на Мундијалиту".

О МИЛИНКОВИЋ САВИЋУ, СИМЕОНЕУ...

Не види себе само као предводника и тренера једне талентоване генерације.
"За мене тренер треба да буде комплетна личност. Он треба да буде припремљен за широку визију процеса стварања игре и идентитета једне репрезентације. Тренер мора да сагледава све, јер је фудбал комплексан и разноврстан и зато тренер мора да се бави собом, да буде разноврстан. А ја се бавим собом и много радим, мада многи мисле да селекторски посао није тако активан. Ако желите, у сваком тренутку можете нешто да радите".

Такав темељит приступ Пауновићу је даровао Сергеја Милинковића Савића. Млади стручњак видео је актуленог члана Генка као резерву омладинаца Војводине. Али осетио је да има то нешто.
"То је тачно. Видео сам га против Звезде. Он у клубу није имао статус какав је добио после репрезентативних наступа. Дошао је овде као резерва. Имао је одређену улогу у Војводини, али је био на клупи. После две утакмице сам схватио да заслужује да добије шансу. Касније је прелетео тај процес таленат-готов играч. Он је сад интернационални фудбалер. Исто тако смо убедили Гаћиновића да игра за нас иако је био у Босни, баш као и Ристића, те Мандића. Био сам скоро на једном семинару у Холандији. Тада је речено да они као земља са шеснаест и по милиона становника не смеју себи да дозволе да изгубе ниједног фудбалера. А шта тек ми да кажемо".

Добар резултат на Новом Зеланду могао би да га баци у тренерско сазвежђе. Међутим, тврди да као селектор Србије нема лични мотив.
"Имам пројекат каријере, али у овом тренутку то не желим да кажем. Свакако да ми треба више искуства, јер се и тренери као и играчи стварају. Али волео бих да у будућности будем селектор, зашто да не".

Припада фудбалској династији. Његов отац Благоје био је члан Партизанове екипе која је стигла до финала Купа шампиона, касније и доказани тренер. Не крије да је од њега највише научио.
"Имам одличан однос са Антићем. Док сам био играч схватио сам да ћу бити тренер, а Антара ми је дао много касета како бих се бавио културом игре и покушао да разумем игру. Али на првом месту је мој отац Благоје. Код нас у породици фудбал је био стил живота. Стално се причало о њему. Зато кажем да фудбалера могу да препознам на улици.Фудбалери су специфични и по ходу, и по говору, па и по облачењу (смех прим. аут.)".

Говорио је и свом односу са Симеонеом и томе како не може да гледа фудбал као обичан смртник.
"Три године сам делио собу са Симеонеом. Он је као играч писао тренинге, припремао се за тренера. Дискутовали смо много о фудбалу, гледам га сваки месец у Мадриду. Обожавам како му екипа игра. Исто тако обожавам да видим трансформацију у игри Дортмунда, деловање Јувентуса у формацији 3-5-2. Просто, као тренер не могу да се опустим када гледам фудбал. Ухватим себе како меч пратим као обичан човек, али се брзо вратим у други филм..."