Поленска алергија као епидемија

Све је више људи у свету који пате због бујања вегетације у пролеће. Блаже зиме и топлији дани из године у годину, доносе дужи период цветања и веће тегобе: кијавицу, главобољу, сузе...

Здравље 14.05.2015 | 12:09

Бујање вегетације сваког пролећа изазива здравствене тегобе код све већег броја људи. Разлог је поленска алергија за коју многи, истина, и не знају да их мучи. Због сличних симптома, често је припишу рецидивима заосталих прехлада из зимског периода. Ипак, ако је и даље присутна упорна кијавица, свраб у носу и обилна секреција, главобоља, кашаљ, сузење очију, тешко дисање са шкрипањем у грудима, лако замарање и осећај потпуне сломљености, требало би се обратити лекари за помоћ, јер су управо ово јасни показатељи да патите од поленске алергије.

- Последњих деценија дошло је до значајног пораста учесталости алергијских болести на целом свету. Јављају се у епидемијским размерама, због чега постају све већи светски здравствени проблем. Због глобалних климатских промена пролеће почиње раније са дужим периодима цветања и појавом огромних количина алергена у ваздуху. Аутоматски и тегобе алергичних особа трају дуже, значајно угрожавајући квалитет њиховог живота.

Најчешћи алергени из спољашње средине који доводе до осетљивости организма и алергијских манифестација су полени, односно цветни прах различитих биљака, трава, дрвећа, корова, које је готово немогуће избећи - објашњава др сц мед Снежана Радић, педијатар-пулмолог из КБЦ "Др Драгиша Мишовић".

* Да ли је могуће спречити њихов улазак у организам?

- Нос је први у контакту са алергенима и представља филтер за спречавање да продру даље у дисајне путеве. Зато нос најчешће и испољава прве симптоме алергијске болести. Алергијски ринитис, са или без упале синуса и коњуктива, заједно са астмом представља најучесталију хроничну незаразну болест. Код преосетљивих особа, у контакту слузокоже носа са узрочним алергеном, долази до ослобађања одређених супстанци.

Међу њима је најважнији хистамин. Делујући на крвне судове, глатке мишиће и жлезде, хистамин изазива запаљење слузнице носа, што се манифестује запушеношћу или цурењем, кијањем у серији и сврабом. Обично ове симптоме прати и свраб у грлу, очима, ушима, као и сузење и оток око очију, често са израженим подочњацима. Колико је овај проблем раширен најбоље показује податак да у свету око 500 милиона људи има алергијски ринитис, од којих је чак 40 одсто деце. Код малишана ово оболење представља један од најчешћих хроничних поремећаја, због чега је правовремено лечење веома важно.

* Шта карактерише алергијску хроничну упалу синуса?

- Занимљиво је да се она веома често јавља удружена са астмом. Овако комбинована алергија присутна је, како код деце, тако и код одраслих, а најчешће између 40. и 64. године. Код ових пацијената је, осим запушености носа, гнојне секреције, кашља, често присутна и главобоља. У тежим случајевима јавља се умор и смањена концентрација. А код стално присутног алергијског ринитиса, запушеност носа доводи до хркања, упале синуса, а често су могући и проблеми са очима, свраб, печење, сузење.

* Када се конкретно испољава астма?

- Када алергени прођу носну баријеру и спусте се у доње дисајне путеве изазивају запаљенску реакцију, која доводи до тежег или мање тешког напада астме. У току астматичног напада оболели осећа недостатак ваздуха, који је праћен звиждањем, односно пиштањем, стезањем, а некада и болом у грудима.

Сув кашаљ, нарочито ноћу, такође је карактеристичан за астму. Симптоми настају због тога што хронично алергијско запаљење доводи до отока слузнице, стезања мишића дисајних путева и накупљања секрета, што све заједно доводи до дифузног запушења дисајних путева. Симптоми се јављају у виду краћих или дужих епизода, после чега долази до смиривања, спонтано или под дејством лекова.

* Када су тегобе посебно изражене?

- Уколико постоји присутна инфекција, изложеност великим количинама алергена, као и у току напора. Постоје теорије да урбани начин живота са дужим боравком у затвореном простору, узимање више антибиотика и мање кретања, гојазност, индустријски произведена храна са пуно адитива, конзерванса и вештачких боја представљају додатне разлоге за јављање астме код особа које немају наследну предиспозицију за њу.

У сваком случају, астма је озбиљна болест која у току акутног напада, оболелог може и животно да угрози. Због грча глатке мускулатуре и затварања дисајних путева дешавају се и трагични исходи. Зато посебно треба обратити пажњу на едукацију деце са астмом, јер астма у 90 одсто случајева почиње у детињству. Заправо, добра едукација детета има сврху да оно само себи може да помогне у тренутку појаве отежаног дисања.

* Шта треба урадити уколико се посумња на болест?

- Алерголошко тестирање је обавезно, да би се открио алерген који доводи до преосетљивости организма. Важно је пре тога да пацијент неколико дана, не узима никакве медикаменте против алергија. У Београду се тестирања деце обављају у Дечјој болници за плућне болести и туберкулозу у КБЦ "Др Драгиша Мишовић- Дедиње", Дечјој универзитетској болници и у Институту за мајку и дете на Новом Београду. Тестирања одраслих обављају се на Институту за алергологију и имунологију Клиничког центра Србије, КБЦ “Бежанијска коса”, Одељењу алергологије и пулмологије у КБЦ “Звездара” и у Градском заводу за туберкулозу и болести плућа. Ван престонице, при универзитетским центрима у Новом саду, Нишу и Крагујевцу.

* Које су терапијске мере у превентивном смислу?

- Уколико је то могуће, смањити контакт са узрочним алергеном. Ако се тегобе ипак јаве, пију се одговарајући лекови који сузбијају алергијски одговор у организму. То се постиже увођењем антихистаминика у виду сирупа или таблета, инхалационих антихистаминских и кортикостероидних раствора за нос ако се ради о алергијском ринитису, кортикостероидних пумпица у случају астме. По процени лекара могу да се уведу и антизапаљенски некортикостероидни- антилеукотријенски медикаменти, као и хомеоптаски лекови.

ИМУНОТЕРАПИЈА

Код малишана од шест и више година који имају алергијску кијавицу са или без астме, може да се примени алерген специфична имунотерапија (АСИТ). АСИТ је једини начин лечења који се уплиће у имунски систем, при чему може да мења и одлаже природни ток болести. Код деце се примењује орално испод језика, уношењем све већих количина алергена. Код одраслих може да се уноси и у облику вакцина.

Најважније је да се пре започињања било које врсте лечења пацијент консултује са својим лекаром алергологом или пулмологом ради правилног постављања дијагнозе. За родитеље је важно да схвате, да је од кључног значаја благовремено обраћање лекару и праћење тока болести. Јер, само када је астма контролисана не представља озбиљну сметњу за развој деце и њихов активан живот - наглашава др Радић.

Извор: Новости