Видео анализа: Ево што је Барса најбоља - 18 финала у Европи!

Барсино европско пунолетство – само Блауграна има 18 финала! И до сада су имали веома успешан учинак пошто су 11 пута подизали трофеј у тим утакмицама, а у шест наврата су погнуте главе напуштали терен.

Фудбал 15.05.2015 | 00:05

Пласманом у финале Лиге шампиона у Берлину фудбалери Барселоне исписали су још једну страницу клупске, али и историје европског фудбала. Меч за ушати пехар на Олимпијском стадиону у Берлину биће 18. финале неког европског клупског такмичења, а то је нешто што нема ниједан други клуб на Старом континенту.

И до сада су имали веома успешан учинак пошто су 11 пута подизали трофеј у тим утакмицама, а у шест наврата су погнуте главе напуштали терен.

Наравно, рачунају се сва такмичења од 1955. године до данас, укљујучујући и Куп сајамских градова који се играо до 1971. и није био игран под ингеренцијом Европске фудбалске уније, иако је касније прерастао у Куп УЕФА, потом Лигу УЕФА и коначно Лигу Европе.

Када је у питању куп, односно Лига шампиона, Барселона рачунајући и овогодишње, има осам финала. Славила је четири пута, уз три пораза, а видећемо какав ће исход бити 6. јуна у главном граду Немачке. Барселона је изгубила прва два финала Купа шампиона у којима је учествовала.

Прво је 1961. године на стадиону Берну, португалска Бенфика тада предвођена легендарним Еузебиом, славила са 3:2, иако је Блауграна повела преко Шандора Кочиша.

Ни другом приликом се каталонски гигант није прославио. Било је 1986. године на стадиону Санчез Писхуан у Севиљи, а Барселона је после пенала изгубила од Стеауе чији херој те вечери је био Хелмут Дукадам.

Коначно, шест година касније, навијачи Барселоне имали су прилику да се радују првој титули шампиона Европе. Тим предвођен Христом Стоичковом и стрелцем јединог гола Роналдом Куманом, односно на клупи Јоханом Кројфом, у финалу на лондонском Вемблију победио је Сампдорију чији тренер је тад био Вујадин Бошков.

Само две године касније чинило се да ће страшни тим Барселоне, поново са Кројфом на клупи, а Ромариом у нападу лако изаћи на крај са Миланом у Атини. Ипак, добили су шамар од којег се нису опоравили 12 година, изгубили са 4:0, а једну од партија живота у дресу Росонера пружио је Дејан Савићевић.

Мелем на рану дошао је тек 2006. године у Паризу, мада је и ту мало недостајало да изгуби од Арсенала. Ипак, творци преокрета били су Самјуел Ето и Жулијано Белети, а тада је већ било јасно да ће тики-така да завлада светом.

Потврда је дошла три године касније, када је Гвардиолина Барселона на Олимпијском стадиону у Риму готово рутински савладала Манчестер Јунајтед са 2:0, а Немања Видић и одбрана Ђавола нису имали начина да зауставе Месија и компанију.

Чини се да је најубедљиве Барселона деловала 2011. године, поново против Манчестер Јунајтеда. Овога пута снаге су одмерили на лондонском Вемблију, а каталонски тим је демонстрирао тики-таку у најчистијем облику и однео победу од 3:1. Голове су дали Педро, Давид Виља и Лионел Меси.

Пре освајања трофеја у елитном такмичењу, Барселона се показала као специјалиста за сада покојни Куп победника купова иако су и ту у првом покушају оманули.

На Сент Јакобс стадиону у Базелу одмерили су снаге са тада веома незгодним Слованом из Братиславе. Константно је Барселона јурила резултат у тој утакмици и на крају изгубила са 3:2.

Прошла је цела деценија док Барселона није изборила нову шансу да игра у финалу КПК. И опет се дуел играо у Базелу, али су Каталонци имали среће у овом покушају. После продужетака савладали су Фортуну из Диселдорфа са 4:3, а за Барсу је тада играо Холанђанин Јохан Нескенс.

Само три године касније Барселона је дошла до другог трофеја у овом такмичењу. Финале се сада играло не њеном Ноу Кампу, а ривал је био белгијски Стандард. Барселона је славила са 2:1, а после уводно гола Вандермисена преокрет су донели Симонсен и Квини.

Барселонини навијачи су 1989. године имали прилику да се радују новом пехару после тријумфа на стадиону у Берну против италијанске Сампдорије. Било је 2:0, а Хулио Салинас и Лопез Рекарте су постигли поготке за тријумф.

Две године касније у финалу у Ротердаму фудбалери Барселоне су одмерили снагу са тада надолазећом силом из Енглеске, Манчестер Јунајтедом. Два гола Марка Хјуза испоставила су се као довољна за тријумф, а Роналд Куман само је ублажио пораз.

Куп победника купова престао је да постоји 1999. године, али је Барселона успела још једном да га освоји. Десило се то 1997, Боби Робсон имао је на располагању прави дрим тим који је голом Роналда из пенала, опет у Ротердаму, савладао ПСЖ.

Када говоримо о још старијем такмичењу, Купу сајамских градова, Барселона је играла четири пута у финалу. Освојила га је три пута, а доживела је један пораз.

Каталонци су први трофеј приграбили 1958. године, када су у двомечу финала прегазили комбиновани тим Лондона, састављен од најбољих играча клубова из енглеске престонице. Било је 2:2 у Лондону и 6:0 у Барселони.

Врло брзо, 1960. године, стигао је и нови пехар, Барса се у финалу опет намерачила на Енглезе, овај пут Бирмингем. Први дуел прошао је без голова, а у Барселони је домаћин славио са 4:1.

Уследио је пораз од Валенсије у финалу 1962. године и то убедљивим укупним с резултатом 7:3 (6:2 и 1:1), док је последњи трофеј у овом такмичењу Барселона је освојила четири године касније против Сарагосе (1:2 и 4:2 у финалу).