Video analiza: Evo što je Barsa najbolja - 18 finala u Evropi!

Barsino evropsko punoletstvo – samo Blaugrana ima 18 finala! I do sada su imali veoma uspešan učinak pošto su 11 puta podizali trofej u tim utakmicama, a u šest navrata su pognute glave napuštali teren.

Fudbal 15.05.2015 | 00:05

Plasmanom u finale Lige šampiona u Berlinu fudbaleri Barselone ispisali su još jednu stranicu klupske, ali i istorije evropskog fudbala. Meč za ušati pehar na Olimpijskom stadionu u Berlinu biće 18. finale nekog evropskog klupskog takmičenja, a to je nešto što nema nijedan drugi klub na Starom kontinentu.

I do sada su imali veoma uspešan učinak pošto su 11 puta podizali trofej u tim utakmicama, a u šest navrata su pognute glave napuštali teren.

Naravno, računaju se sva takmičenja od 1955. godine do danas, ukljujučujući i Kup sajamskih gradova koji se igrao do 1971. i nije bio igran pod ingerencijom Evropske fudbalske unije, iako je kasnije prerastao u Kup UEFA, potom Ligu UEFA i konačno Ligu Evrope.

Kada je u pitanju kup, odnosno Liga šampiona, Barselona računajući i ovogodišnje, ima osam finala. Slavila je četiri puta, uz tri poraza, a videćemo kakav će ishod biti 6. juna u glavnom gradu Nemačke. Barselona je izgubila prva dva finala Kupa šampiona u kojima je učestvovala.

Prvo je 1961. godine na stadionu Bernu, portugalska Benfika tada predvođena legendarnim Euzebiom, slavila sa 3:2, iako je Blaugrana povela preko Šandora Kočiša.

Ni drugom prilikom se katalonski gigant nije proslavio. Bilo je 1986. godine na stadionu Sančez Pishuan u Sevilji, a Barselona je posle penala izgubila od Steaue čiji heroj te večeri je bio Helmut Dukadam.

Konačno, šest godina kasnije, navijači Barselone imali su priliku da se raduju prvoj tituli šampiona Evrope. Tim predvođen Hristom Stoičkovom i strelcem jedinog gola Ronaldom Kumanom, odnosno na klupi Johanom Krojfom, u finalu na londonskom Vembliju pobedio je Sampdoriju čiji trener je tad bio Vujadin Boškov.

Samo dve godine kasnije činilo se da će strašni tim Barselone, ponovo sa Krojfom na klupi, a Romariom u napadu lako izaći na kraj sa Milanom u Atini. Ipak, dobili su šamar od kojeg se nisu oporavili 12 godina, izgubili sa 4:0, a jednu od partija života u dresu Rosonera pružio je Dejan Savićević.

Melem na ranu došao je tek 2006. godine u Parizu, mada je i tu malo nedostajalo da izgubi od Arsenala. Ipak, tvorci preokreta bili su Samjuel Eto i Žulijano Beleti, a tada je već bilo jasno da će tiki-taka da zavlada svetom.

Potvrda je došla tri godine kasnije, kada je Gvardiolina Barselona na Olimpijskom stadionu u Rimu gotovo rutinski savladala Mančester Junajted sa 2:0, a Nemanja Vidić i odbrana Đavola nisu imali načina da zaustave Mesija i kompaniju.

Čini se da je najubedljive Barselona delovala 2011. godine, ponovo protiv Mančester Junajteda. Ovoga puta snage su odmerili na londonskom Vembliju, a katalonski tim je demonstrirao tiki-taku u najčistijem obliku i odneo pobedu od 3:1. Golove su dali Pedro, David Vilja i Lionel Mesi.

Pre osvajanja trofeja u elitnom takmičenju, Barselona se pokazala kao specijalista za sada pokojni Kup pobednika kupova iako su i tu u prvom pokušaju omanuli.

Na Sent Jakobs stadionu u Bazelu odmerili su snage sa tada veoma nezgodnim Slovanom iz Bratislave. Konstantno je Barselona jurila rezultat u toj utakmici i na kraju izgubila sa 3:2.

Prošla je cela decenija dok Barselona nije izborila novu šansu da igra u finalu KPK. I opet se duel igrao u Bazelu, ali su Katalonci imali sreće u ovom pokušaju. Posle produžetaka savladali su Fortunu iz Diseldorfa sa 4:3, a za Barsu je tada igrao Holanđanin Johan Neskens.

Samo tri godine kasnije Barselona je došla do drugog trofeja u ovom takmičenju. Finale se sada igralo ne njenom Nou Kampu, a rival je bio belgijski Standard. Barselona je slavila sa 2:1, a posle uvodno gola Vandermisena preokret su doneli Simonsen i Kvini.

Barselonini navijači su 1989. godine imali priliku da se raduju novom peharu posle trijumfa na stadionu u Bernu protiv italijanske Sampdorije. Bilo je 2:0, a Hulio Salinas i Lopez Rekarte su postigli pogotke za trijumf.

Dve godine kasnije u finalu u Roterdamu fudbaleri Barselone su odmerili snagu sa tada nadolazećom silom iz Engleske, Mančester Junajtedom. Dva gola Marka Hjuza ispostavila su se kao dovoljna za trijumf, a Ronald Kuman samo je ublažio poraz.

Kup pobednika kupova prestao je da postoji 1999. godine, ali je Barselona uspela još jednom da ga osvoji. Desilo se to 1997, Bobi Robson imao je na raspolaganju pravi drim tim koji je golom Ronalda iz penala, opet u Roterdamu, savladao PSŽ.

Kada govorimo o još starijem takmičenju, Kupu sajamskih gradova, Barselona je igrala četiri puta u finalu. Osvojila ga je tri puta, a doživela je jedan poraz.

Katalonci su prvi trofej prigrabili 1958. godine, kada su u dvomeču finala pregazili kombinovani tim Londona, sastavljen od najboljih igrača klubova iz engleske prestonice. Bilo je 2:2 u Londonu i 6:0 u Barseloni.

Vrlo brzo, 1960. godine, stigao je i novi pehar, Barsa se u finalu opet nameračila na Engleze, ovaj put Birmingem. Prvi duel prošao je bez golova, a u Barseloni je domaćin slavio sa 4:1.

Usledio je poraz od Valensije u finalu 1962. godine i to ubedljivim ukupnim s rezultatom 7:3 (6:2 i 1:1), dok je poslednji trofej u ovom takmičenju Barselona je osvojila četiri godine kasnije protiv Saragose (1:2 i 4:2 u finalu).