Уклети град: Не смију ни име да му изговоре

Колобраро је градић у јужној Италији за који се вјерује да је најуклетији европски град.

Свијет 13.05.2015 | 12:48

Приче о вјештицама и чудним несрећама свакако су допринијеле да заради ту репутацију.

Приче о новорођеним бебама са два срца и три плућна крила, о сумњивим клизиштима, саобраћајним несрећама и уклетим рушевинама довеле су до тога да овај италијански градић добије етикету најуклетијег града у Европи, пише Б92.

Италијани се толико плаше овог града да не смију чак ни име да му спомену, а ни полиција вас неће зауставити ако будете дали гас на путевима Колобрара због страха да неко не баци клетву на вас.

Ипак, његова лоша репутација никада није учинила ништа нажао туристима. Штавише, сваког љета се организује фестивал који је од уклете репутације направио праву магичну атмосферу.
Док туристи једва чекају да обиђу овај град Италијани из околних градова не смију да му спомену ни име па га зову „онај град“, а многи чак иду обилазним путевима како не би морали ни да прођу поред њега.
Питате се како је овај град зарадио етикету „уклетог“?

Наиме, прича сеже у прву половину 20. вијека када се вјерује да су један адвокат и једна вјештица довели несрећу у овај град.

Бјађо Вирђилио је био богати, локални адвокат који ама баш никада није изгубио ниједан случај и имао је доста непријатеља. Један дан је на суду рекао реченицу послије које је све кренуло низбрдо: “Ако говорим неистину, нека овај лустер одмах падне“.

Наравно, лустер је пао, а послије тога све негативно се везивало за његово име, па су и његови потомци избјегли из града.

Ту је такође и прича о вјештици која говори о једном антропологу који је посјетио град у намјери да пронађе жену која може да му скине урок. Наишао је на мршаву, изборану старицу коју су звали "Ла Цаттре", и помислио да је баш она та која ће му помоћи. Недуго након тога, он и његов истраживачки тим постали су жртве мистериозних несрећа. Баш зато Колобраро је постао познат и као "вјештичја јазбина".

Једна од потомака ове "вјештице" Елена ди Наполи, која ради при туристичкој организацији града истакла је да њена прабака није била вјештица, већ само стара дама која се уклопила у оно како су они тада замишљали вјештице.

“Чудне ствари дешавају се само онима који не живе овдје и вјерују у лоше знаке и лоше догађаје“, рекла је Елена.

Како су Италијани иначе сујеверан народ, све ове приче убиједиле су их да је ово један веома несрећан град, а мушкарци из сусједних села имају и необичну традицију када су приморани да га посјете – чешу се по својим гениталијама, јер ће се тако заштити од лошег знамења.

“Овде нема зла, завиде нам јер је наш градић атракција, а људи су празновјерни. Морате посјетити наш град и осјети његову енергију. Смјештен је на врху брда, крај мора и има прелепу панораму“, каже један од мјештана.