Сале: Лидери су Тео, Богдан, Бјелица! Хоћу финале ЕП-а!

Селектор репрезентације Србије говорио о томе када ће објавити списак, ко су носиоци игре и о томе какве га муке чекају, колико ће играча започети припреме.

Кошарка 11.05.2015 | 21:00

Спаситељ српске кошарке Александар Ђорђевић. Човек који својим понашањем плени и показује да је свака ћелија његовог тела победнички настројена. Он живи за победу. Живи за нови кош, за титуле. Финала. Успех. То се можда и најбоље видело после меча против Шпаније у групној фази Светског првенства. После високог пораза он се енергично поздравио са свим кошаркашима, загрлио их, бодрио, истрпео звиждуке навијача, жалио се на лоше одлуке судија упркос великом минусу. Ту се видело да ће Србија отићи далеко, пре свега зато што је тим који има вођу.

И отишла је до сребра.

Сада је време за нове изазове. У септембру идемо у Француску као фаворити, а то носи ново бреме. Атмосфера се полако загрева, многи се питају и калкулишу о томе коју су нам домети, који ће играчи бити позвани да обуку дрес националног тима. О свему томе селектор Србије говорио је за Политику.
„За десетак дана, после фајнал фора Евролиге у Мадриду отворићу карте. Све је познато, на ширем списку наћи ће се 24 играча, а идеја је да 18 отпочну припреме. Са појединцима морам да разговарам и предочим улогу која им је намењена. Основа је тим са Светског купа, али биће измена и допуна. Носиоци игре су се искристалисали, а око њих се стварају други. Лидера имамо у лику и делу Милоша Теодосића, Немању Бјелицу и Богдана Богдановића. Има играча који у континуитету играју добро, који су били у репрезентацији, неки су се наметнули, а биће и нових имена. Имам слатке муке.“, каже Ђорђевић.

Селектор каже да му је на прошлом првенству света опсесија била Шпанија, а да ће овога пута то бити Француска.
„Целог живота моја амбиција је била да играм финале јер тад може нешто да се освоји. Не бежим ни сада од тога, иако је пред нама императив директног одласка на Олимпијске игре, где нас није било ни у Пекингу ни у Лондону. Биће изузетно тешко јер до полуфинала морамо да се састанемо са Французима којима снагу дају НБА играчи и домаћа публика. Како ми је прошле године била опсесија Шпанија, сада је то Француска“

Његов однос са играчима је посебан, а сигурно је да ће баш имати слатке муке с обзиром да су српски интернационалци ове сезоне бриљирали у свим европским такмичењима, почев од Евролиге.
„На свим позицијама имамо играче за две опције, што је изузетна вредност. Посебно у дефанзиви, где појединци могу да бране и три позиције. Најважније је да одбрамбено можемо да одговоримо задацима, а нападачки ће све да легне на своје место“, закључио је Сале Национале.

Некако је то заједништво екипе, разумевање, синхронизованост, била најјаче оружје нашег тима у Шанији. Сваки снимак из свлачионице, хотела, аутобуса показивао је да је у питању тим, а не скуп појединаца.
"Дужност мог тима није само да прави резултате већ и да оснажимо позитиву, сручимо је људима у очи, срушимо баријере и личне поделе, а затим је представимо и Европи и свету. Такав амбијент је можда и најјаче оружје да се на паркету дође до резултата. Зато сам свесно уложио највише у међуљудске односе, да се лични циљеви подреде успеху групе. Мој задатак је да српска кошарка добије једнаку шансу да се бори за медаљу, а то може да оствари само ако има базу заједништва", закључио је Ђорђевић.