Ако нема Руса, нема ни руских паре

У наредној љетној сезони Црна Гора могла би да остане без руских туриста, што значи да ће њен буџет изгубити трећину прихода, а то је посљедица антируске политике Подгорице - тврде руски портали.

Регион 05.05.2015 | 13:37

На тај начин земља, за чију је економију туризам главни извор прихода и чији дуг износи скоро 60 одсто бруто домаћег производа, може доживјети финансијски колапс.

Само прошле године у Црној Гори је боравило око 400 хиљада гостију из Русије /30 одсто укупног броја туриста/.

Према најскромнијим процјенама, Руси су у црногорску државну касу донијели пола милијарде евра, тј. више од двије трећине укупних прихода од туризма, који износе 730 милиона евра.

Црна Гора већ дуже дјелује са антируских позиција, а у суштини живи од руског новца, јер готово трећину буџета чине приходи од руских туриста - наводи "Руски вјесник".

Москва је одлучила да одговори на политику коју сматра антируском - Министарство образовања затвара љетне кампове у Тивту, а руска Ватерполо федерација пренијела је љетне тренинге својих клубова из Тивта у Србију.

Одмах након тога власници хотела у Тивту почели су да говоре о томе како је прилив туриста из Русије смањен за 80 одсто.

Савјетник предсједника Русије Сергеј Глазјев изнио је још радикалнији приједлог: да се знатно смањи број чартер-летова, а то је 90 одсто свих летова у Црну Гору.

По његовом мишљењу, те авионе треба искористити за развој домаће туристичке индустрије. Може се, рецимо, повећати број редовних и чартер-летова на Крим и у градове црноморске ривијере.

Након оптужбе министра вањских послова Црне Горе Игора Лукшића да Русија "дестабилизује ситуацију" у Црној Гори избио је дипломатски скандал.

Интернет бруји о томе да Лукшић тражи да га Њемачка заштити од Русије и да НАТО и ЕУ приме Црну Гору што прије.

Руски медији и портали извјештавају о, како тврде, антируској политици црногорске администрације.

Сви подсјећају да су својевремено премијер Мило Ђукановић и други високи црногорски дужносници молили Москву и руске пословне кругове да у име "стољетног братства" подрже инвестицијама слабу црногорску економију.

Руси су за неколико година након осамостаљивања Црне Горе инвестирали у њену економију више од двије милијарде евра. Крупни бизнис улагао је у металургију и експлоатацију сировина, у изградњу хотела и туристичке инфраструктуре.

Хиљаде Руса купило је некретнине у црногорским одмаралиштима. Чак је била створена и зона слободне трговине између двије земље.

Ситуација се нагло измијенила након 2010. године. Тада су власти Црне Горе усмјериле своју политику у правцу уласка у НАТО пакт.

Руси медији тврде да је руководству у Подгорици постављен кључни услов - да се Црна Гора "очисти" од руског утицаја. Услиједило је "преотимање" Жељезаре у Никшићу и њена продаја енглеској фирми.

Влада Црне Горе, тврде руски медији, "преотела" је и Комбинат алуминија Подгорица (КАП), који је контролисала компанија Олега Дерипаске.

Предузеће је потом продато за симболичну цијену "локалном шефу" Веселину Пејовићу, који сада, како пишу црногорски медији, преговара са европским компанијама о продаји те фабрике за 100 милиона евра.

Туристички комплекс "Астра Монтенегро" између Будве и Бечића, који је до половине изградио Сергеј Полонски, по одлуци локалног суда, конфискован је у корист државе и продат другој компанији.

Руским компанијама данас није допуштено да судјелују у приватизацији локалних аеродрома, као ни у тендерима за изградњу електрана.

Полиција не жури да проведе истрагу пљачки и крађа по становима руских власника, које су постале честе - наводи "Руски вјесник".

Зато је Русија одлучила да узврати ударац, а руски туристи били су највећи донатори црногрске економије - наводе руски медији.