Лане: Србији треба командант попут Антаре!

Бивши репрезентативац Орлова каже да је национални тим потенцијал, али са слабим учинком. И даље не може да прежали Аустралију.

Фудбал 04.05.2015 | 21:40

Последњи пут када је репрезентација Србије играла пристојан фудбал и када се нашла на великом такмичењу, било је то у Јужној Африци на Мундијалу одржаном 2010. године. Прошло је скоро пет година од тада, а српски репрезентативни брод из утакмице у утакмицу тоне као Титаник и крцка углед.

Једна од узданица те последње успешне генерације, Милан Лане Јовановић сматра да је Радомир Антић био кључ тадашњег успеха и да је такав човек неопходан и актуелном тиму Орлова.
„У најкраћем, то је велики потенцијал са слабим учинком. Потребно је да се стално ради на на подизању самопоуздања, доброј атмосфери, поверењу, дисциплини... Уз разговоре, осмех, енергију... Репрезентација мора да има врховног команданта попут Радомира Антића. Не смемо стално да мењамо моделе игре и да експериментишемо“, рекао је Јовановић за Журнал.

Популарни Лане још не може да прежали испадање у Јужној Африци и пораз од Аустралије...
„Вечно остаје жал за пропуштеном приликом да савладамо Аустралију и да се пласирамо у осмину финала Мундијала. То је заувек избрисало прилику да тадашња генерација у репрезентацији направи нешто значајније. Остали смо недоречени.“

Јовановић је копшачке о клин окачио у 32. години живота, иако је имао сијасет добрих клупских понуда.
„Физички сам се осећао одлично, али су се јавили засићеност и недостатак мотивације. Родио ми се трећи син и жеља да ми деца одрастају у Србији, у Новом Саду, да им језик буде српски, а писмо ћирилица, превагнули су да донесем такву одлуку. Нисам фудбал напустио због повреде, био сам здравији у 32. години него у 21. У каријери сам имао осам операција, од чега сам шест пута оперисао колена. Што би у Бајиној Башти рекли, колена сам оперисао парче по парче... Али, скроман сам човек и задовољан сам каријером, иако су многи рекли да је мој таленат био за још веће домете. Сасвим ми је довољно што сам имао толико трансфера, утакмица у репрезентацији и што сам два пута био проглашен за играча године у Белгији. Управо ми је Белгија остала у најлепшем сећању“.

Јовановић је упловио у менаџерске воде...
„Многи су очекивали да започнем треберску каријеру, али сам се одлучио за менаџерску и већ имам пар успешних трансфера. Тренутно сам и студент друге гдине Факултета за спорт у Новом Саду, а планирам и да завршим Факултет за спортски менаџмент и окушам се на месту руководиоцу у спортским организацијама.“