Lane: Srbiji treba komandant poput Antare!

Bivši reprezentativac Orlova kaže da je nacionalni tim potencijal, ali sa slabim učinkom. I dalje ne može da prežali Australiju.

Fudbal 04.05.2015 | 21:40

Poslednji put kada je reprezentacija Srbije igrala pristojan fudbal i kada se našla na velikom takmičenju, bilo je to u Južnoj Africi na Mundijalu održanom 2010. godine. Prošlo je skoro pet godina od tada, a srpski reprezentativni brod iz utakmice u utakmicu tone kao Titanik i krcka ugled.

Jedna od uzdanica te poslednje uspešne generacije, Milan Lane Jovanović smatra da je Radomir Antić bio ključ tadašnjeg uspeha i da je takav čovek neophodan i aktuelnom timu Orlova.
„U najkraćem, to je veliki potencijal sa slabim učinkom. Potrebno je da se stalno radi na na podizanju samopouzdanja, dobroj atmosferi, poverenju, disciplini... Uz razgovore, osmeh, energiju... Reprezentacija mora da ima vrhovnog komandanta poput Radomira Antića. Ne smemo stalno da menjamo modele igre i da eksperimentišemo“, rekao je Jovanović za Žurnal.

Popularni Lane još ne može da prežali ispadanje u Južnoj Africi i poraz od Australije...
„Večno ostaje žal za propuštenom prilikom da savladamo Australiju i da se plasiramo u osminu finala Mundijala. To je zauvek izbrisalo priliku da tadašnja generacija u reprezentaciji napravi nešto značajnije. Ostali smo nedorečeni.“

Jovanović je kopšačke o klin okačio u 32. godini života, iako je imao sijaset dobrih klupskih ponuda.
„Fizički sam se osećao odlično, ali su se javili zasićenost i nedostatak motivacije. Rodio mi se treći sin i želja da mi deca odrastaju u Srbiji, u Novom Sadu, da im jezik bude srpski, a pismo ćirilica, prevagnuli su da donesem takvu odluku. Nisam fudbal napustio zbog povrede, bio sam zdraviji u 32. godini nego u 21. U karijeri sam imao osam operacija, od čega sam šest puta operisao kolena. Što bi u Bajinoj Bašti rekli, kolena sam operisao parče po parče... Ali, skroman sam čovek i zadovoljan sam karijerom, iako su mnogi rekli da je moj talenat bio za još veće domete. Sasvim mi je dovoljno što sam imao toliko transfera, utakmica u reprezentaciji i što sam dva puta bio proglašen za igrača godine u Belgiji. Upravo mi je Belgija ostala u najlepšem sećanju“.

Jovanović je uplovio u menadžerske vode...
„Mnogi su očekivali da započnem trebersku karijeru, ali sam se odlučio za menadžersku i već imam par uspešnih transfera. Trenutno sam i student druge gdine Fakulteta za sport u Novom Sadu, a planiram i da završim Fakultet za sportski menadžment i okušam se na mestu rukovodiocu u sportskim organizacijama.“