Како би свијет изгледао када би се сав лед истопио

Лондон? Биг Бен под водом. Само успомена. Венеција? Јадранско море прогутало велелепне канале и Трг Светог Марка. Истанбул, Стокхолм, Санкт Петербург, Брисел, Барселона и још многи градови на дну мора. Данске и Холандије више нема. То је само делић сценарија ка ком човечанство хрли – топљењу свог леда на планети.

Занимљивости 04.05.2015 | 12:10

Штета коју човек узрокује доприносећи глобалном загревању испуштањем све већих количина угљен-диоксида у атмосферу не може се поправити, а научно је доказана чињеница да се ниво светских океана из године у годину повећава.

Научници су сагласни да ће се овим темпом до краја овог века ниво мора подићи за најмање метар и по, а највероватније још више.

Колико воде је садржано у леду који се налази на копну на најбољи начин илуструје мапа коју је направила Национална географија и податак да би се, у случају топљења свог леда на планети, ниво мора подигао за невероватних 66 метара!

На Земљи се налази скоро 21 милион кубних километара леда, а ако човечанство настави да ослобађа угљен-диоксид, биће потребно око пет хиљада година да се све отопи. Међутим, научници упозоравају да ће чак и повећање нивоа од неколико метара узроковати огромну и непоправљиву штету.

Уколико створимо услове да на планети не буде леда, на Земљи ће просечна температура бити 27, уместо садашњих 15 степени Целзијуса, наводи Национална географија.

У том случају, велике површине Централне Америке, приобалног појаса Мексичног залива, Кариба и Калифорније биле би потопљене. Северни делови Канаде и Флорида не би ни постојали. Обалске површине Јужне Америке биле би ново дно океана, а токови великих река у Јужној Америци излили би се и поплавили околно земљиште.

Африка би претрпела најмању промену са релативно малим потопљеним површинама, претежно на западу. Европа какву познајемо не би постојала.

Шведска, Финска, Данска, балтичке државе, северна Немачка и Пољска, Холандија, Белгија, источни део Велике Британије, западна обала Француске, северна Италија, велики део Румуније, јужна Украјина и Кримско полустрво, као и огромна површина северно од Каспијског језера били би поплављени.

Санкт Петербург, Стокхолм, Копенхаген, Лондон, Хамбург, Амстердам, Хелсинки, Истанбул, Венеција, Одеса, Брисел, Барселона и многи други градови са хиљадама година историје и културе прогутало би море.

У Азији би такође последице биле катастрофалне. Источни делови Индије, Бангладеш, југоисточна Азија, Филипински архипелаг, источна обала Кине са Шангајем и Пекингом постали би дна Индијског и Тихог океана.

Аустралија не би површински изгубила много, али довољно је имати у виду да би нестао приобални појас на ком тренутно живи четири од пет становника тог континента. О Антарктику је излишно и говорити – изгубио би више од половине површине.

Извор: РТС