Грађани у раљама дужничког ропства

Привредна активност и животни стандард грађана у РС и БиХ из године у годину иду силазном путањом. Истовремено, укупна кредитна задуженост код банака расте, па је за протеклих пет година са 14,5 скочила на 16,7 милијарди марака. Банкари и економисти упозоравају да су грађани већ дуго у зачараном кругу дужничког ропства.

Република Српска 02.05.2015 | 16:37

Већина грађана у РС и БиХ једва саставља крај са крајем, због чега су често принуђени да се кредитно задужују код банака. Такав начин живота постао је неминован.

“Од чега враћати кредите, какве су плате и пензије? Људи не виде друго рјешење, осим задужења код банака, али тако се тоне све дубље и дубље”, кажу грађани, које смо анкетирали.

Анализе банкарског сектора показују да грађани чак 70 одсто подигнутих кредита троше за пуко преживљавање и враћање старих кредита, 25 одсто за куповину стана и тек пет одсто за покретање неког бизниса.

“Грађани у БиХ задужени су шест милијарди КМ, углавном због враћања старих кредита и за рјешавање станарског питања. Већ 16 одсто задужених грађана не може да враћа кредите, због чега банке активирају хипотеке. Ми смо на ивици велике кризе и потпуног дужничког ропства”, истиче економиста Алекса Милојевић.

У просјеку, сваки грађанин БиХ, па и тек рођено дијете, задужено је за приближно 2.000 КМ, упозоравају економисти и банкари, док банке у БиХ сваке године имају све већи проблем да наплате новац којим су кредитирале привреду и становништво. То потврђује и податак да су ненаплативи кредити са 5,9 одсто, колико су износили прије пет година, скочили на чак 16 одсто укупног кредитног пласмана. У овој причи често дебљи крај извуку жиранти.

“Банке све чешће наплаћују кредите од жираната, потражујући њихову имовину, али и ту има проблема код извршења судских пресуда, јер су и жиранти кредитно презадужени”, напомиње предсједник Удружења за заштиту жираната БиХ Јован Цвјетковић.

Да грађани све теже измирују своје кредитне обавезе потврђују и подаци Агенције за банкарство РС о све већем броју активираних хипотека, због чега су у Удружењу за заштиту жираната огорчени.

“Активирање хипотека на потрошачке или ненамјенске кредите нигдје нема у закону”, тврди Цвјетковић.

У Удружењу банака БиХ кажу да такозвани неквалитетни или потрошачки кредити од избијања економске кризе имају тенденцију сталног раста, те да су они највећи проблем за банкарски сектор.

“Тај проблем не могу ријешите саме банке. То је сет мјера и на томе управо преговарају и владе оба ентитета БиХ у разговору са представницима ММФ-а. То се мора хитно рјешавати”, наглашава секретар Удружења банака БиХ Мијо Мишић.

А да је стезање каиша и борба за преживљавање на кредит животни рецепт грађана БиХ потврдили су нам и странци, неки поријеклом са ових простора, које смо током анкетирања затекли у Бијељини.

(БН ТВ)