Саблић: Само лајем, каравани пролазе

Јелисавета Сека Саблић, о новој позоришној улози и општој ситуацији у српском театру.

Занимљивости 30.04.2015 | 12:10

Улога Тоанете у новој представи Југословенског драмског (Молијеров "Уображени болесник", режија Јагош Марковић) донела је глумици Јелисавети Секи Саблић још један уметнички изазов, али и повод за размишљање о тешкој судбини театра у нашем времену.

 

Наша позоришна, филмска и телевизијска глумица с изузетно богатом каријером од готово пола века, награђена највишим признањима ("Добричин прстен", "Љубинка Бобић", "Жанка Стокић", "Златни ћуран", "Златна арена", Стеријине награде) професионални живот по завршетку студија почела је с "Пепељугом" у дечјем Позоришту "Бошко Буха" и симболички, врло брзо доказала да - "лепота под коритом спава".

Није дуго чекала да је у тада славни Атеље 212 позове Мира Траиловић, у коме је уследио дуг списак антологијских улога и представа ("Капе доле", "Коса", "Иза кулиса", "Кола мудрости, двоја лудости", "Свињски отац", "Тамна је ноћ") на матичној и другим сценама, док је њен филмски деби био у црнохуморном редитељском првенцу "Вране" Гордана Михића и Љубише Козомаре.

Од тих година, тешко би се могло и набројати чиме је све обележила глумачки живот Србије, а део њене биографије и животног става је и свакако храбра одлука да баш 1993. године оде у слободне уметнике...

Тако, већ више од две деценије у прилици је да сама бира шта ће играти, а овог пута своје уметничко поверење дала је Молијеру и Јагошу Марковићу.

"Опет је Јагош направио представу пријемчиву за публику, што не значи удворичку: он има свој рукопис и од глумаца тражи да буде густо, провокативно и живо" - каже Јелисавета Саблић.

А то значи глумачки уверљиво, да прелази рампу. Нисам играла Молијера до сада, али видим да је одабран старомодан превод Богдана Поповића. Театар у овој оскудици не може да плати нови превод, па представа трпи због архаичног језика.

Али, Јагош је, као и Егон Савин, кад је радио Островског, узео одличне глумце, заменио и прилагодио неке речи савременом језику. А какво би чудо било кад би се, као у моје време, узео један Данило Киш да уради нови превод! То би за глумца било као да уђе у своју ципелу или рукавицу.

У "Уображеном болеснику" нашој популарној глумици припала је улога Тоанете, грубе и отресите служавке, која се не либи да зарад среће младе Анжелике скреше њеном оцу (а свом газди) истину у лице:

Тоанета је лик који се појављује у свим Молијеровим делима, само се њена имена разликују. Све те јунакиње носе ласцивност и живот у себи, имају разум и осећајност за оно што је истински вредно у животу.

Углавном их играју младе и глумице средње доби, а ја сам у представи и старија од мојих стварних година.

Моја Тоанета је старица која у овој причи носи неке остатке снаге и енергије, у жељи да спасе младе људе. Нажалост, као и у животу они се могу спасти само ако узму кофер и негде оду...

Краљица комедије, како је неки називају, осврће се и на општу ситуацију у српском театру:

Има сјајних људи, али се увек поставља питање кога узети за управника позоришта. Има их, наравно, а не само оних који само мисле како би да увале дупе у управничку фотељу. Питала сам људе које ценим и који су у "шпицу", што се не прихвате те функције за добробит театра, али сам добила одговор: "Чему, ако су ти руке везане кад је реч о селекцији и новцу".

Дакле, закони су у питању. Лудило и блокада. Због тога трпи и репертоар, у који се све чешће углављују "царева нова одела", лажне вредности, у стилу "ово је модерно, може и без сценографије". Ја причам, а од тога нема користи. Само лајем, каравани пролазе.

Наша глумица је, не тако давно, приликом доделе једног од признања позвала публику да се буни, протестује, па чак излази с представа које јој се не свиђају.

Тада је изјавила да се на неке појаве и представе у театру гледалац навикне као на сваку ружноћу, попут јефтиних крпица које су почеле да пристижу на овдашње тржиште. Памти и поучан коментар - не купуј, навићи ћеш се...

Публика је, као и цео народ, без побуне. Апатична. Шта да каже, кога да пита шта се то догађа? Ово што јој се нуди у медијима, простаклуци и скандали, с образложењем да то воли да гледа је - демагогија.Није истина! То јој се сервира.

Извор: Вечерње новости