Царски рез, потреба или мода?

Све више жена порађа се оперативним путем. Главни разлог за пораст је одлука о све каснијем рађању, односно године труднице. Природни начин је најбољи и за мајку и за бебу, кажу лекари.

Здравље 30.04.2015 | 11:52

За сваку жену порођај је посебан моменат у животу који захтева максималну пажњу и концентрацију. У највећем броју случајева протиче спонтано, без икаквих компликација, и у таквим околностима гинеколог акушер препоручује рађање детета природним путем. Уколико се догоди да порођај не може да се изведе до краја спонтано, лекар доноси одлуку да се заврши царским резом.

И без обзира на то што постоје јасне индикације када се царски рез изводи, све је већи број, посебно познатих трудница у свету, које захтевају порођај на овакав начин. Иако је јавна тајна да и наше познате личности на лични захтев добијају „ову врсту погодности“, нико од стручњака то не потврђује. Напротив, истичу да упорно покушавају трудницу да убеде да од царског реза одустане када год то није неопходно, уз наглашавање низа предности природног порођаја.

О томе шта је царски рез и када се саветује, објашњава доцент др Јелена Дуканац Стаменковић из Института за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије.

- Без обзира што постоји страх од вагиналног порођаја, за жену је идеално да се породи на природан начин, осим ако не постоји одређена болест мајке, или је стање плода из неког разлога такво да то не дозвољава. Доживљај бола наравно постоји, али он може да се предупреди епидуралном аналгезијом. Реч је о анестезији која се локално убризгава са циљем да се обезболи материца и да жена у свесном стању лакше поднесе целокупан порођај.

На лични захтев, а да зато не постоје оправдани разлози, царски рез се не изводи, јер то не дозвољава ни наш закон. У земљама света правно је ова област другачије регулисана па се царски резови изводе без обзира да ли за то постоје индикације или не. Примера ради, од укупног броја порођаја, царским резом у Енглеској обави се седам одсто порођаја на лични захтев, у Немачкој 4,8 одсто, а у Бразилу чак 35 процената!

* Одређена сазнања ипак показују да су царски резови заступљени у приличној мери и код нас?

- Тачно је да се у последње две деценије број царских резова значајно повећао. Статистика показује да је пре двадесет година број царских резова није прелазио шест одсто, док се данас тај проценат креће између 25 и 30 одсто. Разлог за његову све чешћу примену пре свега су године породиље, односно све каснија одлука о рађању. Трудноће високог ризика по здравље бебе због дијабетеса мајке, њене хипертензије, тешких облика бубрежне инсуфицијенције и срчаних обољења такође условљавају примену царског реза.

У различитим хитним стањима као што је превремено одлубљивање нормално усађене постељице прибегава се, ради што бржег порођаја, царском резу. За сужену карлицу са превеликом бебом, царски рез је начин избора, или у ситуацији када заузима карлични положај, односно креће напоље гузом. Вирусна оболења доњег гениталног тракта укључујући и сиду, представљају индикацију за овакав порођај, као и одлубљивање ретине, старост трудноће, где порођај из неког објективног разлога мора да се обави пре термина, код близаначке трудноће или поновљеног царског реза...

Мада, када је реч о поновљеном царском резу, други није обавезан, али се води рачуна о руптури утеруса, односно прскању материце. Ипак, треба водити рачуна и не претеривати са царским резовима. То значи да су три царска реза за једну жену сасвим довољна.

* Како се царски рез изводи?

- Царски рез је хируршка интервенција као и свака друга. Изводи се тако што се предњи трбушни зид отвара по слојевима, а затим се материца просеца да би се беба извадила. Све укупно траје око пола сата до сат, али ако ствари крену нежељеним током, може и дуже. Крварење из материце може да се јави као компликација, а то онда захтева дуже време да се све доведе у ред и породиља збрине на прави начин. Опоравак од царског реза траје дуже него након класичног порођаја. Интензивни болови трају један до два дана, али и мучнина због деловања анестезије. Породиља за то време мора да буде под интензивним надзором лекара, при чему мора да јој се контролише притисак и пулс, степен крварења, рад црева...

То је зато што је након царског реза повећан ризик од абдоминалног бола, али и од оштећења мокраћне бешике и уретера, односно мокраћовода. Након овакве интервенције жена у породилишту остаје и до пет дана, за разлику од природног порођаја, када кући одлази после два дана.

* Може ли царским резом да се планира датум рођења?

- Може, али само ако је жена у термину порођаја. У таквој ситуацији може да се договори за одређени дан порођаја, мада је најбоље, ако је трудноћа прошла уобичајено, сачекати спонтани тренутак. Заправо, најбољи порођај за бебу и за мајку јесте природни.

Постоје чак и докази да за генетски код који утиче на наш живот, велики значај имају дан и начин на који ће се неко родити. У ствари, беба је та која шаље сигнал мајци када порођај треба да отпочне и ову природну законитост требало би поштовати ако је са трудноћом све у реду. Заправо, ништа не треба убрзавати осим ако не постоје здравствени разлози за тако нешто.

* Које су контраиндикације за царски рез?

- Мајка са тешким плућним обољењима треба да заборави на царски рез. Царски рез се не препоручује ни уколико постоје генетске аномалије плода, као и уколико су ове аномалије са смртним исходом за плод. Лекари труднице одвраћају од порођаја царским резом и када не постоје овако тешке медицинске индикације. Потврђено је да бебе које се рађају природним путем имају далеко мање тешкоћа са дисањем након рођења у односу на бебе рођене царским резом, упркос томе што овакве бебе изгледају здраве и лепе, насупрот често измученим, које пролазе кроз вагинални канал.

Научници су доказали и да бебе рођене царским резом имају незрелија плућа, због чега у будућности могу имати чешће респираторне проблеме и одређену склоност ка разним плућним оболењима. Због анестетика који се дају мајци, бебе се спорије адаптирају на спољашње окружење. Одређене проблеме, наравно, има и мајка. Код ње је повећан ризик за настанак тромбозе и инфекција спољних и унутрашњих резова, а може да има проблеме и са лактацијом и отежаним дојењем и успостављањем првог контакта са бебом.

ПРВОРОТКЕ

Што је породиља старија, способност глатких мишића материце да се контрахују све је слабија. Уколико су контракције слабе, успорава се напредовање порођаја и повећава вероватноћа за примену царског реза, установили су британски стручњаци, након вишегодишње анализе 583.843 породиље, различитих година.

Царски рез код прворотки између 30. и 34. године повећан је три пута, код жена које су се за прво дете одлучиле између 35. и 39. године седам пута, док се код трудница које су први пут рађале после 40. године број царских резова удесетостручио. Истовремено, стручњаци су установили да се на сваких пет година старости жене после 16. године могућност да се порођај обави царским резом увећава за 49 одсто, док се дужина порођаја повећава за пола сата.

НАСТАНАК НАЗИВА
Појам царски рез није настао због комфора, како се обично чак и данас мисли. О пореклу назива постоји читава легенда. По једној од њих на овај начин рођен је римски император Цезар, па од тога потиче име сецтио цаесареа. По другој верзији, царски рез је добио име по немачком месару Кајзеру, који је својој жени помогао да се на овај начин породи, јер више дана није успевала то да учини вагиналним путем. Рез који је он направио назван је Кајзеров рез - Каисерсцхнит, што у преводу значи царски рез. Медицинари, радије, ипак усвајају овај назив од латинских речи аб утеро цаесо, што у преводу значи „из пресечене материце“.

Извор: Б 92