Глас који је Хитлер највише мрзио

Спикер Свесавезног радија Јуриј Левитан извјештавао је о најважнијим догађајима у СССР-у средином 20. вијека. Прије свега, обавјештавао је слушаоце о току Великог отаџбинског рата. Хитлер је Левитана сматрао личним непријатељем, и за његову главу је расписао награду од 250 хиљада марака (тешко је повјеровати да Стаљин није био први на Хитлеровом списку непријатеља).

Свијет 30.04.2015 | 09:38

Олга Белењицка 24. април 2015.Јуриј Левитан, син кројача и домаћице, по завршетку деветог разреда долази из Владимира у Москву са жељом да се бави глумом и постане велики умјетник. Пошто на Позоришни институт није примљен због провинцијалног нагласка, уписује се на групу за спикере, коју је водио познати глумац Василиј Качалов.

Даљи животни пут 19-годишњег спикера-почетника ускоро је био дефинитивно одређен. У јануару 1934, када је преко радија чуо Јуријев глас, Стаљин је телефонирао предсједнику Радијског комитета и затражио да убудуће тај спикер преко радија чита његове говоре. Тако је стажиста Јуриј Левитан, захваљујући изражајности и реткој боји гласа, постао главни спикер Совјетског Савеза.

„Пажња! Говори Москва!”У рано јутро 22. јуна 1941. телефон у Радијском комитету је непрестано звонио. Дописници из Кијева и Минска су извјештавали о неочекиваном нападу фашистичке Немачке. Мада се Москва прибојавала провокација, Јуриј Левитана је за сваки случај позван да дође на радно место. Ускоро је курир из Кремља донио коверту у којој су на папиру била исписана само два реда.

Јуриј је прочитао најаву: „Данас у подне биће објављено важно саопштење владе Совјетског Савеза”.„Пажња! Говори Москва! Грађани Совјетског Савеза! Преносимо саопштење совјетске владе. Данас у четири сата ујутру, без претходних захтјева од Совјетског Савеза и без објаве рата, њемачка војска је напала нашу земљу”, објавио је Јуриј Левитан.

Ријечи „Говори Москва” Левитан је од јесени 1941. изговарао налазећи се у Свердловску. Сједиште радија је премјештено пошто су сви радио-репетитори у Подмосковљу морали да буду демонтирани, јер су их Нијемци користили као оријентире приликом бомбардовања града.

Наредбе врховног команданта и обавјештења совјетског Информбироа Левитан је добијао телефоном из Москве. У марту 1943. године он одлази у Кујбишев, где је претходно већ био смјештен Радијски комитет. Међутим, грађани Совјетског Савеза су до краја рата вјеровали да је Левитан све вријеме у Москви.

Информација да је Јуриј Левитан током рата био премјештен у Свердловск објелодањена је тек четврт вијека касније.Јуриј је 9. маја 1945. позван у Кремљ, где је добио текст саопштења врховног команданта о побједи над фашистичком Њемачком.

Имао је свега 35 минута да се врати у студио и прочита радосну вијест. На повратку у студио морао је да пређе преко Црвеног трга који је био препун људи. Левитанов пријатељ, публициста Јуриј Белкин у својим забиљешкама наводи његова сјећања за тај дан: „Другови – викао сам – Пустите нас да прођемо, журимо на посао!” Људи су на то одговарали: „Ма какав посао, сада ће Левитан преко радија да прочита саопштење о побједи. Станите ту и слушајте!”

Левитан је морао хитно да се врати у Кремљ, који је имао своју радио-станицу. У 21:55 отворио је запечаћену коверту и прочитао: „Говори Москва! Фашистичка Њемачка је уништена и побијеђена!”

Током рата, од 1941. до 1945, чувени спикер је прочитао 2000 обавјештења совјетског Информбироа. Тада радио-емисије нису снимане, па је 1950-их година Јуриј Борисович замољен да поново прочита дио тих саопштења, и то је снимљено на магнетофонску траку и сачувано.

Левитан је прве срчане тегобе осјетио 1945, док је преко радија читао податке о концентрационом логору Аушвиц. Умро је од инфаркта 40 година касније, у 83. години, за вријеме прославе годишњице Курске битке у Прохоровки. Током свог радног вијека, поред бројних извештаја из Великог отаџбинског рата, главни спикер свих радио-станица Совјетског Савеза прочитао је још много саопштења владе и репортажа са Црвеног трга, а извјештавао је и о лету Јурија Гагарина у космос. Пред одлазак у Прохоровку Јуриј Левитан се пријатељима пожалио на бол у грудима, али је на све њихове молбе да не креће на пут лаконски одговарао: „Не могу да изневјерим народ. Сви ме очекују”.

Извор: Руска реч