Путин икона западних ултрадесничара

Западни радикални па и отворено неонацистички покрети у Европи одушевљавају се Путином којег сматрају јаком алтернативом Бриселу и Вашингтону, пише Јутарњи.хр.

Свијет 30.04.2015 | 08:11

Да, дивим се Владимиру Путину, његовој прибраности у условима када му ЕУ намеће нови хладни рат. Осим тога, председник Путин је вратио осећај поноса једној годинама понижаваној великој нацији. Изузетно поштујем и његов економски патриотизам, рекла је недавно Марин Ле Пен, лидерка најјаче француске (и међу најјачима у Европи) ултрадесне странке Национални фронт, о руском председнику Путину који се због руске умешаности у украјинску кризу нашао на удару санкција Европе.

Али, није она једина од радикала која уздиже Путина. И Најџел Фараж, челник најјаче британске радикалне десничарске странке УКИП, којој предвиђају “солидан” резултат на изборима за парламент, диви се Путину као одважном светском лидеру. И немачки неонацисти из НПД-а спомињу Путина као политичара који се бори за свој народ, а писмо којим су му својевремено пожелели добродошлицу у Немачкој почињу речима “ваша милости”.

Њихов вођа Удо Воигт говори о Путину као о политичару којим се не може манипулисати. Мађарски, грчки, словачки, италијански и фламански радикали пишу политичке оде руском председнику као “великом вођи” и у њему виде могући ослонац за оно што они желе - пропаст ЕУ и заустављање утицаја САД-а на европску политику. Можда највише од свега, Путин им је брана неолиберализму који “угрожава” традиционалне хришћанске вредности и гради зид према “хомосексуализацији” друштва.

Тако су, када је Путин одобрио контроверзни руски закон о забрани пропаганде “нетрадиционалних сексуалних односа”, познат као “антигеј закон”, на улицама Рима осванули плакати с натписом “Ја сам уз Путина. “Русија указује деградираној, заблуделој и нестабилној Европи праве моралне вредности”, поручио је тада Адриано Тилгер, вођа италијанске екстремистичке неофашистичке странке Авангуардиа Назионале (Национална авангарда).

И у Европском парламенту постоји заступничка група Пријатељи Путина у којој су углавном ултрадесничари, а подржава га и парламентарна група Европа за слободу и демократију (ЕФДД) у којој је 48 заступника из седам чланица ЕУ. Одушевљење руским председником масовна је појава међу европским крајњим десничарима, независна и о самом Путину.

Евидентно је да западни радикални конзервативци, противници ЕУ, разних мањинско-културолошких либералних слобода и доминације Беле куће на Старом континенту, у руском председнику виде алтернативу свему томе. Диве му се и подржавају га као икону и заштитника традиционалистичких неоконзервативних “вредности”.

То што је Путин постао идол европске ултрадеснице није изазвано самим Путином. Како кажу неки западни социолози, то одушевљење Путином заправо је оно што би ксенофоби желели да Путин јесте. У њему виде јаког лидера који је, према њихову мишљењу, способан бити супарник и конкурент “омраженом либерализму” и брана “културолошкој опасности коју представљају мигранти и геј активности”.

Али, то су искривљене слике, али свакако и занимљив феномен. Право је питање је ли Владимир Путин стварно права адреса и уточиште за таква размишљања, али евидентно је да крајња десница чезњиво гледа у Путина, не рачунајући на то колика је његова стварна моћ и снага коју му приписују те, поготово, што о свему томе мисле сами Руси. Стално се појављују докази и “докази” да неке од тих организација или њихове челнике финансира Москва или нека од парафинансијских руских институција.

Говори се да је оснивачу и легенди националистичке деснице Жан-Мари Ле Пену својевремено кредит од два милиона евра одобрио Вернониа Холдинг с Кипра иза којег, наводно, стоји фамозни образац КГБ агента, некада истераног из Велике Британије због шпијунаже, Јурија Кудимова.

То наликује на некакав Џејмс Бондовски заплет, али не значи да није немогуће. Француске новине све чешће наводе да ће кампања Марин Ле Пен за председницу Француске бити појачана рубљанским ињекцијама. И високи званичник те странке Лудовик Де Ден сања пропаст ЕУ и НАТО-а и као замену нуди осовину Париз - Берлин - Москва.

Аустријска Слободарска странка поручује да треба укинути санкције против Русије те се “противи било каквим новим зидовима у Европи”. Занимљиво је да су представници неких ултрадесних, али и крајње левих странака послали своје “посматраче” на спорни референдум о припајању Крима.

Тако су се у “посматрачкој мисији” нашли представници мађарског Јобика, грчке Златне зоре, фламанских ултраша и италијанске Форза Ноуве поред немачких левичара из Дие Линке и грчких комуниста из ККЕ. У овом тренутку када су односи Русије и Запада практично већ потврдили почетак новог хладног рата, Русија тражи сваку прилику да на било који начин дестабилизује политичку ситуацију у земљама ЕУ и макар преко тих странака ослаби притисак и санкције.

На недавном скупу у Санкт Петербургу западни десничари (Финци, Грци, Фламанци, Италијани, Енглези, Бугари) дружили су се с руским националистима и, на чуђење руских медија, били чак и снисходљивији према Путину од својих радикално расположених домаћина. И десничари у источноевропским земљама играју на карту Путина.

Понекад је то заправо неочекивана љубав - попут мађарских неонациста из Јобика, друге странке по јачини у тој суседној земљи, који су срцем и душом за “Путинову украјинску политику” и у отмици Крима не виде ништа спорно. Шта више, у томе виде и свој уски пролаз према великомађарским идејама на рачун Словачке, Румуније и, наравно, Украјине, којима би они радо отргнули који комадић територије.

И док шаљу покуде ЕУ због санкција Русији, Јобик ће истовремено одржати комеморацију мађарским жртвама будимпештанског антикомунистичког устанка 1956. године. Вођа тог профашистичког покрета који се исказује антисемитским и антиромским испадима, Габор Вона, одржао је предавање на московском Универзитету Ломоносов, што је изазвало нескривено одушевљење у тој мађарској странци.

Александар Дугин, контроверзни руски конзервативно-националистички филозоф одржава однос с крајњом европском десницом. Многе десничарске српске странке позивају Србију да одустане од преговора с ЕУ и окрене се Русији и интеграцијама које она нуди.