Вујовић: Још боли прича да смо пустили Хрвате 2006.!

Бивши ас, актуелни тренер Загреба, у разговору за „Блиц“ отворено о свему, укључујући и „пуштену“ утакмицу са „ватренима“.

Остали спортови 30.04.2015 | 00:15

Место: Палау Блауграна, дворана Барселоне. Време: субота, 18. април 2015, 18.25. Догађај: реванш утакмица четвртфинала Лиге шампиона, Барселона - Загреб. Док спикер представаља рукометаше хрватског шампиона чује се понеки звиждук, тек да се види да су на гостујућем терену. Када је ред дошао на тренера, звиждуке је заменио аплауз, салве аплауза, и пре него што се званично чуло: „Ентренадор... Весееелииин Вууујовиииић!“.

Какав је то моменат био! Две деценије по одласку из Барселоне Вуја је доживео овације. Људи га памте, не заборављају да је он био играч који је променио историју клуба, са њим у тиму освојена је дуго чекана прва титула шампиона Европе.

- Било је невероватно, непоновљив осећај. Наравно да нисам очекивао звиждуке, али ни овакав дочек. Ипак је прошло много времена. Међутим, од доласка у Барселону, у хотелу, на тренингу, од радника у дворани осетио сам срдачност, топлину... Не знам са колико сам се људи сликао у ова два дана у Барселони. Човек мора да буде поносан када доживи тако нешто.

А шта је са трагом у српском рукомету...

- Онај играчки се ваљда зна, о тренерском је тешко говорити, већ девет година нисам у српском рукомету....

Недавно си се спомињао као кандидат за селектора Србије.

- Јесам, кад год се тражи селектор ја сам увек кандидат, али даље од кандидатуре нисмо одмакли. Разговарао сам са Марјановићем, рекао ми је да ће ми се неко јавити. До данас није.

Србија је добила селектора, Дејана Перића?

- Желим му све најбоље. Знам га као врло студиозног, амбициозног. Недостаје му тренерско искуство, али надам се да ће његови квалитети надмашити тај хендикеп.

Откуд Вуја у Загребу?

- Принцип понуде и потражње, они су тражили тренера, ја сам био слободан.

Зли језици кажу да је то враћање дуга за пуштање Хрвата 2006. на Европском првенству.

- Ха, ха, јесте, ја сам пре девет година знао да ћу бити тренер Загреба...

Шта је истина у вези са том утакмицом? Рекао си да ће та прича тебе доживотно прогањати?

- Рекао сам јер је тако... Боли ме неистина. Па, ја рођеног сина не бих пустио да ме победи у било чему. Све је несрећни сплет околности, погрешна интерпретација. Истина је само једна: Хрвати су, неформално, пипали пулс да ми не играмо пуном снагом. Нико није тражио да их пустимо, нико ништа није нудио, није било никаквих тајних састанака, али је било разговора, са њихове стране, у стилу „вама та утакмица ништа не значи“. Током дана видео сам у хотелу неке наше играче како срдачно ћаскају са својим хрватским колегама, саиграчима у клубовима. Имали смо четири пара играча који су били заједно у иностраним клубовима. Видим да се спрема нека опуштена атмосфера. На састанку, да бих мало испровоцирао играче, кажем: „Ако мислите да их пуштамо, кажите, да бар испаднемо мангупи“. Они скоче: „Какво пуштање, ни говора...“ Пред утакмицу су у свлачионицу ушла два функционера Савеза, ја сам изашао. Не знам шта су рекли играчима. Знам да је договор био: „Идемо да победимо...“ Изгубили смо, остала је тужна, нетачна прича. Ево, позивам јавно било ког од играча који су били на том такмичењу нека каже да ли сам тражио да пусте утакмицу... Уморан сам више од демантија, свестан да никада нема снагу прве информације, ма колико она била нетачна. Иначе, моје мото је 'Не мораш бити поносан на све сто си урадио - важно је да се ничега не стидиш'.

Како је у Загребу?

- Супер. Добро организован клуб, са мноштвом талентованих, али недовољно искусних играча. Ово четвртфинале је далеко више него што се у клубу очекивало. Задовољан сам оним што сам урадио за релативно кратко време. На неким утакмицама имали смо по 16.000 људи. Клуб је такође задовољан, нуди ми дугогодишњу сарадњу, на пет година.

Значи, остајеш у Загребу?

- Нисам још одлучио, али близу сам. Не баш на пет година... Загреб ће догодине играти Лигу шампиона по новој формули, по осам екипа у две елитне групе. Бојим се да је српски првак, ма ко био, далеко светлосну годину од тог такмичења.

(Док смо причали, стигла му је порука. Читао ју је неколико минута, а онда ми пружио телефон са подужом поруком. Писао је један играч Загреба. Искрен, емотиван излив захвалности са поентом на крају: „Ви сте много више од тренера“.)

Регион прича о дочеку који је Вујовић недавно доживео кад је са Згребом гостовао у Скопљу.

- Ух, тек то је било незаборавно. Потражите на Јутјубу појам „Вуја - комити“... Овације су трајале 15 минута! Срећан сам што иза мене и мог минулог рада, играчког или тренерског, остаје такав траг.

Да не чекаш понуду Барселоне?

- Чекам! Клупа Барсе је мој тренерски сан, али путеви нам се још нису укрстили.