Американизација као вирус међу Србима

Шта нам је донео Холивуд и како су "девојачке вечери", Дан заљубљених и "бејби шауер" постали део наших модерних обичаја? У жељи да живимо као на великом платну, изгубили смо сопствени идентитет.

Занимљивости 28.04.2015 | 10:13

У једној од многобројних београдских кафана, будућа млада са велом на глави прославља девојачко вече са другарицама обученим у исте мајице, уз традиционалне америчке “капкејкове” (колаче). И као што бива у филмовима, уместо стрипера скидају до појаса конобара, расположеног или примораног да удовољи групи припитих жена...

Ово је само један од многих примера американизације у Србији. А има их много. Тако се и у Србији све чешће дешава да млада своје другарице-деверуше облачи у исте хаљине, а да јој младожења на венчању скине подвезицу са ноге. Баш као у холивудским филмовима, млада и код нас за срећу носи нешто плаво, нешто ново и нешто позајмљено. Фама око Дана заубељених је већ годинама присутна у Србији, а у последње време будуће маме организују и такозвани „бејби шаурер“. У питању је седељка неколико недеља пред порођај, када јој пријатељи доносе поклоне...

„Мекдонализација“ је умешала прсте у српске обичаје, а њен утицај је видљив свуда, у партнерским, пријтељским и породичним односима. О томе шта смо добили, а шта изгубили преузимајући вредности западне културе, разговарали смо са психотерапеутом др Зораном Миливојевићем:

- Захваљујући филму и музици нарочито, генерације су биле заљубљене у Америку - каже др Миливојевић. - Жуделе су да и оне постану Американци, а ако не баш да оду у Америку, онда да бар личе на њих. И тако смо почели да опонашамо оно што смо видели у филмовима, облачење, фризуре, музику, али и начин живота.

Америчка масовна култура нам је понудила нове узоре. Поред филмске, ту је и модна машинерија, па је чак и у Србији постало популарно носити одећу која на себи има принт америчке заставе.

- Холивудизација је у суштини американизације. Људи су гледали лепе глумце, одлично расположене, у скупим аутомобилима и кућама, чије су се приче завршавале „хепиендом“. Холивуд нам је понудио све оно што бисмо хтели да имамо и будемо, „програмирао“ нам представу о идеалном животу. Генерације више нису желеле да личе на своје родитеље, већ на ликове јунаке филмова. Настало је време у којем је оно што је традиционално проглашено за назадно и застарело, а све што је долазило из холувдске машинерије се сматрало напредним. Зато се део младих и одрекао своје традиције - наводи Миливојевић.

Ипак, Холивуд своје снове није нудио само нама већ и остатку света. Његов успех наш саговорник приписује томе што се обраћао оном делу нас који зовемо „унутрашње дете“. А дете као дете, воли да ужива, да се добро осећа и да има оно што види код других малишана. То нам је Америка и понудила - идеју благостања и лепог живота.

- Медији имају највише утицаја на младе генерације. Они опонашају оно што су видели и сматрају да је добро да што више личе на своју генерацију у другим земљама. С друге стране, њихови родитељи у томе не виде неки велики проблем. Имате изреку: „код комшије је и трава зеленија“. Ако је он богатији, верујемо да живи квалитетније од нас, па се јавља се жеља да и ми тако живимо. Трик је у томе што комшија зна да га гледамо и што се претвара и представља у што лепшем светлу, јер ужива да нас импресионира, а затим и да нам нешто прода - наводи саговорник "Живота плус".

Нажалост, у Србији је многима драже туђе него своје и зато уводе разне новотарије. Као да сви постајемо попут Стеријине Феме. Чини се да тас на теразијама, када меримо шта добијамо, а шта губимо прихватањем западњачког начина живота, претеже на другу страну.

- Добијамо забаву, то да пред нашима изгледамо „модерније“ од њих, правимо се напреднијима. Оно што губимо је идентитет, наша колективна душа - напомиње Миливијевић.

Преузели смо моделе и вредности у свим областима живота, па тако сада трошимо више него што имамо, састајемо се у шопинг центрима, дивимо се онима који су лако дошли до неких пара. У средњој школи бежимо од скромне и невине девојке, од доброг ученика, свуда и у било које доба дана срећемо жене „скоцкане“ као да су изашле из „Ем-ти-ви“ спотова... Постали смо индивидуалисти и хедонисти, па бракове и везе често окончавамо брзоплето (баш као што смо у њих и ушли), окрећемо партнеру леђа чим нам нешто не одговара, тражимо савршенство које смо видели на филму.

- Сексуална револуција је донела слободе у сексу, али и склоност промискуитету. Последњих десетак година медији промовишу геј културу. Пропагирају се хедонизам и лаке дроге. Пријатељстава су постала мање важна, јер су људи данас већи индивидуалисти, а однос према животу је потрошачки. Поверовали смо да нам скупа и фирмирана роба може помоћи да будемо задовољни и срећни. Тек у последње време се ослобађамо ових заблуда - закључује Миливојевић.

НЕНАСИЛНО ОСВАЈАЊЕ

Американизација у наш живот није ушла насилно, већ је призвана да одговори на потребе које је код становништва развио нови начин индустријског живота, наглашава социолог проф. Др Владимир Вулетић.

- Није америчка култура изменила наш национални идентитет, него смо ми, као и остали народи, остали без идентитета оног часа када су битно промењени услови живота. Већ после Другог светског рата више су се по начину живота разликовали људи исте нације који живе у граду и на селу, него људи различитих нација који живе у истим градским, односно индустријским условима. Глобализација и америчка филмска индсутрија само су се надовезали на ову појаву - објашњава Вулетић.

Он истиче да се кроз Холивуд пласирају и популаришу вредности различитих лобија који имају средстава да спонзоришу филмове – држава, ЦИА, војска, ЛГБТ...

Извор: Новости