Украјина: 29 година од катастрофе у Чернобиљу

У Украјини се данас паљењем свијећа и полагањем вијенаца обиљежава 29 година од најтеже мирнодопске нуклеарне катастрофе која се догодила у ноћи између 25. и 26. априла 1986. године у атомској електрани Чернобиљ, недалеко од варошице Припјат на сјеверу земље, уз границу са Бјелорусијом.

Један од реактора електране "Владимир Илич Лењин", како се званично зове чернобиљска нуклеарка, експлодирао је 26. априла у 1 сат и 24 минута послије поноћи по локалном времену.

Управо у то вријеме ноћас се на стотине људи са свијећама, у мраку, окупило око споменика жртвама катасрофе, а предсједник Украјине Петро Порошенко је на споменик положио вијенац, преноси АФП.

Ни данас се не зна тачан број број жртава страдалих од посљедица зрачења.

Неслужбени извори процјењују да је од посљедица радијације преминуло између 200.000 и 400.000 људи.

На лицу мјесту страдала је 31 особа, са озрачене територије евакуисано је више од 100.000 људи, а радиоактивни облак је прекрио у данима који су услиједили знатан дио Европе, с несагледивим посљедицама.

Радиоактивној прашини били су изложени, поред територије бившег Совјетског Савеза, и Пољска, Бугарска, Њемачка, Шведска, Швицарска, Белгија, Холандија, Велика Британија, Финска, бивша Југославија, Румунија, Аустрија, а радиоактивна прашина је захватила и источни дио САД.

У извијесној мјери готово читава Сјеверна хемисфера осјетила је посљедице.

Према подацима Министарства здравља Украјине, под медицинским надзором, као посљедица чернобилске катастрофе, налазило се више од два милиона људи.

Међународна организација за заштиту природне средине "Греенпеаце" је саопштила да је од посљедица умрло око 200.000 људи, а да ће у будућности у цијелом свијету око 270.000 случајева онколошких обољења бити у вези са утицајем радијације из Чернобиља.

Нуклеарна катастрофа у Чернобиљу означена је седмим - највишим степеном нуклеарне опасности, који је званично везан још само уз нуклераку Фукушима, у Јапану, коју су 11. марта 2011. погодили најприје земљотрес и убрзо 14 метара висок разорни морски талас.

Јапан, а уз њега и Њемачка, одрекле су се атомске енергије, док нови економски џинови, Кина и Индија, не одустају од намјере да дио све већих потреба за енергијом задовоље уранијумом.

У свијету послије катастрофе Фукушиме влада конфузија у вези са даљим кориштењем и градњом нуклеарних електрана.

Извор: Агенције