Украјинцима дражи затвор од ратишта

Кијевске власти не могу да објасне становништву због чега се води рат на истоку Украјине, а грађани који су мобилизовани страхују за живот и траже начине да избјегну војну службу, пише “Вашингтон пост”.

“Украјинци су спремни да сједе у затвору због избјегавања војне службе, само да не учествују у ратним дејствима на истоку Украјине”, наводи лист.

Онима који избјегавају војни рок и дезертерима пријети затворска казна од двије до пет година, али то Украјинце не зауставља.

“Радије ћу одлежати три године у затвору, гдје ће ме хранити и гдје ћу бити безбједан, него да одем у војску. Ова Влада је годину дана на власти, али ми и даље треба два дана да радимо да бисмо купили векну хљеба. Не желим да се борим за такву власт”, преноси лист ријечи 26-годишњег радника Андреја, који је војни позив добио у марту.

Андреј живи у Славјанску, који је средином априла прошле године и до почетка јула био под управом профедералних снага, а касније га је заузела украјинска армија.

Од 40 Андрејевих познаника који су добили војни позив само се један спрема да ратује.

“Борили смо се за независност, за право да живимо и радимо у сопственом региону. Када је дошла армија, пуцала је у нас читава два мјесеца. И сад ја треба да идем да се борим за њу? Не мислим тако”, каже Андреј.

Чак и они Украјинци који су учествовали у протестима крајем 2013. и почетком 2014. не желе да иду у армију јер се плаше за живот.

Украјинска армија суочена је с проблемима међу којима је подмићивање чланова мобилизационе комисије и неефикасан систем избора и припреме нових војних кадрова, преноси агенција “Спутњик”.

Осим тога, породице убијених војника често треба да се боре да би добиле обећану подршку државе.

“Не разумемо за шта се боримо, Влада не објашњава људима циљеве тог рата”, изјавио је за лист војни аналитичар Алексеј Арестович, који додаје да се конфликт у Украјини, чак и послије годину дана трајања, званично не назива “ратом”.

Раније су медији пренијели да је пропала мобилизација у Украјини, објављена почетком 2015. године. Житељи Украјине почињу да схватају “реалну, ужасавајућу” цијену рата.

Према њиховом мишљењу, конфликт из априла 2014. године претворио се у “крвави, исцрпљујући масакр”, који је већ однио између пет и педесет хиљада живота.

Многи млади Украјинци више воле да добију статус избјеглице у Русији. Тако се, према подацима руских власти, на територији Руске Федерације налази готово 1,3 милиона грађана Украјине који отворено говоре да су ту како би избјегли војни позив.

Извор: СРНА