Анализа ЛШ: Реал - Јуве; Стара дама има противотров!

Пеђа, Алекс, Карло, Капело, Буфон, Зизу, Недвед, Мората…Неке антологијске мечеве су играли Мадриђани и Бјанконери, а ретко који клуб уме тако да мучи Мадриђане као Јувентус. Присетимо се Мијатовићеве пресуде, Пинтурикијевих чаролија, Ђиђијеве рампе Фигу...

Фудбал 25.04.2015 | 19:00

Јувентус је добио оно што је желео: Реал Мадрид!

Колико год чудно звучало, сви у Торину су прижељкивали Реал поред Барселоне и Бајерна. Јувентус има противотров за Краљевиће. Без обзира на форму, на имена на папиру и квоте на кладионици, италијански великан је често умео да “пије крв” Краљевском клубу и загорчава му живот. Уосталом, само је Бајерн умео да буде тежа препрека за Мадриђане у Лиги шампиона. Једино против Бавараца, Реал има лошији скор. Јуве је увек налазио начине на се супростави Меренгесима.

Два најпопуларнија италијанска и шпанска клуба су укупно имали 16 међусобних дуела и сви су одиграни у Лиги шампиона (раније КЕШ). Биланс је изједначен. Реал је славио осам пута, Реал један мање, а само један дуел је прошао без победника.

Историја међусобних окршаја је почела 1962. године у четвртфиналу тадашњег КЕШ-а. Реал Мадрид је славио минималцем у Торину, Јувентус је узвратио истом мером у Мадриду, па се играла мајсторица у Паризу у којој је Стара дама славила после продужетака са 3:1. Судбина их је опет спојила у осмини финала 1986. године. Реал је опет славио са минималних 1:0 (овога пута кући), да би Јувентус одговорио идентично у Торину. Овога пута није било мајсторице, већ су се играли продужеци, да би Реал победио бољим извођењем пенала.

Потом је ред дошао на Јуве. У четвртфиналу Лиге шампиона 1996. године. Чета Марћела Липија је изгубила минималцем у Мадриду, али је на Деле Алпију победила 2:0. Сјајан гол из слободњака је тада постигао млађани Алесандро Дел Пјеро и најавио да ће бити напаст за Краљевски клуб у наредним годинама…

Уследила је освета Реала. И то у оном најважнијем мечу који су ова два клуба одиграли. На Амстердам Арени у финалу Лиге шампиона 1998. године. У 66. минуту Марк Јулијано је несрећно интервесниао, лопта се одбила до Пеђе Мијатовића који је лагано заобишао Перуција и донео Реалу титулу првака Европе 32 године чекања. Липијево друго изугбљено финале, касније ће уследити и треће…

Како то обично бива у њиховим сусретима, следећи двомеч је био нова освета. Реалови Галактикоси су 2003. у полуфиналу били фаворити и актуелни владари Европе. Зидан је у Мадриду “ломио кичме” некадашњим саиграчима, а Зуба Роналда их начео. Опет је на клупи седео Марћело Липи, а Давид Трезеге му се одужио када је убацио отпадак за наду, да би Роберто Карлос дискутабилним голом преварио Буфона и донео победу.

У реваншу је Јувентус уништио Реал! Дел Пјеро је спустио за Трезегеа који је опет на правом месту. Алесандро Дел Пјеро је минијатуром за 2:0 наставио да терорише Краља, а Ђиђи Буфон му убио сваку наду када је скинуо пенал Фигу, да би тачку ставио “побеснели Чех” Павел Недвед који је те сезоне играо као у трансу. Нажалост у тој утакмици је добио жути картон због којег је пропустио финале са Миланом. Зидан је у 90. минуту само ублажио муке Мадриђана…

Две године касније су се састали у осмини финала. Елгера је донео Мадриђанима минималац, али се та предност понови истопила у Пијемонту. Овог пута је Капело би она клупи Старе даме, екипа је ојачана Тирамом, Канаваром и још неким асовима, а Дон Фабио је дочекао освету клубу у којем га нису ценили. Трезегеа је тих дана мучио грип, да би после сат времена игре ушао и акробацијом после Ибрахимовићевог спуштања одблокирао меч. Ушло се у продужетке када је севнула бомба Марсела Залајете и још једном су Краљевићи морали да пруже руку.

После тога су играли по два пута у групној фази. Први пут у јесен 2013. године. Сантјаго Бернабеу је тада устао и аплаудирао мајстору Алесандру Дел Пјеру који је избомбардовао Касиљаса.

У реваншу је опет Дел Пјеро постигао еврогол, а Амаури оверио победу. Последњи пут су Меренгеси и Бјанконери били у групи пре две године. Реал је био много јачи, али у Мадриду је славио 2:1 тек уз помоћ судија, док је у реваншу коначно виђен први икс у дуелима ова два славна клуба.

Сада је ситуација слична као и у претходним дуелима. Реал је фаворит, Јувентус је жељан крви и успеха којег већ дуго времена нема у Европи. На клупи Реала је Карло Анћелоти којег за Јувентус не вежу лепе успомене. Уручили су му отказ на полувремену утакмице и нису га поштовали.

И у редовима Јувентуса ће бити осветника. Алваро Мората није добио шансу каквој се надао у Мадриду. Пресрећан је у Торину и жели да докаже Реалу да су погрешили. Алегри би могао да крене стопама Анћелотија, само што је њему Торино сигурна кућа. Нису га поштовали у Милану, сада бере плодове у Торину. Са Анћелотијем је био обрнут случај.

Занимљива је и ситуација око Пола Погбе. Требало би да се врати за реванш против Реала који се често помиње као његов будући послодавац. На сличан начин је Реал пре деценију и по оборио светски рекорд куповином Зидана. Баш из Јувентуса.