Видео - Сјећања: Жељо у финалу......али замало!

На данашњи дан, пре 30 година, сарајевски Жељезничар одиграо је историјску утакмицу. Био је на два минута од пласмана у финале Купа УЕФА...

Фудбал 24.04.2015 | 23:20

Тог 24. априла 1985. године цела бивша Југославија била је уз сарајевски Жељезничар.

Играо је "Жељо" реванш полуфинала Купа УЕФА и био је надомак историјског успеха у финале тог такмичења (сада се оно зове Лига Европе) и двобоја са мадридским Реалом.

Али, стао је на два минута од славе!

Тренер Жељезничара тада је био Ивица Осим, легендарни "Штраус са Грбавице", а "Жељо" је играо сајајн фудбал. До полуфинала избацио је бугарски Сливен (укупно 5:2), швајцарски Сион (укупно 3:2), Динамо из Минска (3:1), а у полуфиналу се намерио на мађарски Видеотон, који је на том путу, између осталих, надиграо и београдски Партизан (укупно 5:2), а потом и славни Манчестер јунајтед.

Видеотон је у првом мечу полуфинала Купа УЕФА победио Жељезничар 3:1 (стрелац за сарајевски клуб био је Харис Шкоро).

Сарајлије су наоштрене дочекале мађарског представника. "Грбавица" је била пуна, а Југославија прикована уз мале екране.

Головима двојице Едина - Бахтића и Ћурића, Жељо је имао резултат за финале. До краја утакмице остало је 17 минута. Имао је још низ сјајних шанси током меча да напуни Видеотон. Али, онда је уследило оно неписано фудбалско правило: ако не даш гол(ове) - бићеш кажњен.

Нажалост, играча, сручног штаба, навијача Жељезничара два минута пре краја утакмице, Видеотон је дао гол из лепе акције. Лопта је пребачена до Јозефа Чухаја, који је улетео у шеснаестерац, шутнуо и погодио.

Да све буде још горе по Жељезничар, гол за Видетон дао је бек!

Какав туш! Какав шок!

Мађарски медији присетили су се данас ове утакмице и позвали су Чухаја за изјаву, коментар, три деценије касније:

"Иако је прошпло много година, сећам се те утакмице и тог гола као данас. Жељезничар је имао одличан тим. Али, мислим да су прерано почели да славе и то им се осветило. Чим су дали други гол, помислили су да је све готово. Имао је Жељезничар још прилика, али видело се да су се опустили. Ми смо у тих последњих десет минута кренули силовито, без страха, јер нисмо имали шта да изгубимо".

Била је то једна од најтужнијих европских утакмица неког клуба из бивше Југославије.

Присетимо се тадашње генерације Жељезничара:

Драган Шкрба, Мирсад Баљић, Јосип Чилић, Бранислав Берјан, Рефик Шабанаџовић, Владо Комшић, Мехмед Баждаревић, Зоран Самарџија, Един Ћурић, Един Бахтић, Радмило Михајловић, Харис Шкоро, Владо Чапљић, Никола Никић, Миломир Одовић...