Зашто посјекотине од папира толико боле?

Свака особа која се барем једном посекла на папир зна колико ова врста повреде уме да буде неугодна. У чему је ствар?

Здравље 23.04.2015 | 07:29

Одговор на ово питање дао је доктор Џејмс Спенсер са универзитета Стенфорд и Колумбија.

“Јагодице прстију имају више нервних завршетака од било ког другог дела тела, а управо на том месту дешавају се посекотине од папира. Када бисте такву врсту посекотине имали на надлактици, болела би знатно мање”, каже Спенсер.

“Епидермис је најповршнији слој коже, дебљине папира, што значи да је прилично танак. Испод њега се налази дермис, дебљине око 5-6 милиметара, у ком се налазе нервни завршеци. Повреде од папира обично продиру у дермис, али не довољно дубоко да оштете крвне судове, због чега осећамо неугодну бол, иако рана не крвари”, додаје Спенсер.

То, на неки начин, само повећава интензитет бола. Наиме, крв је богата хемикалијама које утичу на зацељивање рана, док површна рана од папира не крвари, због чега јој треба више времена да зацели.

Срећом, доктор Спенсер наводи да у својој каријери никада није видео инфекцију проузроковану посекотином од папира. Фластери свакако помажу, јер спајају две одвојене стране коже, а испирање водом се не препоручује, јер би млаз воде приликом додира с осетљивим нервима још једном проузроковао бол.

иЗВОР: б 92