Бројке кажу: Жељко узима Евролигу!

Чак шест од десет европских трофеја Жоц подизао у непарним годинама, а после обезбеђеног пласмана на Фајнал-фор у Мадриду сигурни смо да никоме од његових ривала није свеједно.

Кошарка 23.04.2015 | 10:40

Одавно је Жељко Обрадовић „иштрикао“ своје име у алманасима европске кошарке. Где год да је његова нога крочила оставио је неизбрисив траг, европски трофеји „падали“ су под налетом чачанског тренерског велемајстора, већ је освојио осам евролигашких титула са четири различита клуба (и два Сапорта купа, у своје време друго најјаче европско клупско такмичење), а сад јуриша на још једну. Одвео је Фенербахче на Фајнал-фор Евролиге у Мадриду, што је највећи успех турског клуба на међународној сцени, а себи обезбедио шансу да дође до деветог пехара првака Европе.

После успеха које је имао у Панатинаикосу од 1999. до 2012. године, континенталних и пехара на тлу Грчке, због чега је проглашен божанством у зеленом делу Атине, популарни Жоц је узео заслужени једногодишњи одмор, а онда је у Истанбулу пронашао нови изазов, с којим се суочио препун ентузијазма. Иако у првој години успех није дошао експресно, као што је био случај у неким другим клубовима, ове је посложио све коцкице на место и натерао критичаре да заћуте и поклоне се пред краљем европске кошарке.

И да верују да је још једно чудо могуће.

У целу причу прсте би могла да умеша традиција, која каже да је Обрадовић чак шест од укупно десет европских трофеја подигао у непарним годинама. Хронолошки: 1995. године узео је европски прстен са Реалом, две године касније и Сапорта куп. По доласку у Тревизо тадашње другоразредно такмичење освојио је са Бенетоном, да би се 2007, 2009. и 2011. попео на кров Европе са Панатинаикосом.

Требало би додати и да је у непарним годинама своје тимове водио на Фајнал-фор Евролиге у шест од седам наврата: четири пута је дизао пехар, једном је био у финалу и једном трећи у Европи.

Списак „непарних“ година у којим Обрадовић није имао неки значајнији европски успех је кратак: 2003. је са Панатинаикосом је испао већ у ТОП 16 фази, 1993. године због санкција Југославији Партизану није било дозвољено да игра континентална такмичења, док је 2013. био на одмору.

Док Обрадовић кује планове за завршницу елитног такмичења у Мадриду (ако Реал савлада Ефес, а води 2:0, управо ће му домаћин бити ривал у полуфиналу), питамо се: да ли је ово та година?

Бројеви су неумољиви...

УСПЕСИ ЖЕЉКА ОБРАДОВИЋА У НЕПАРНИМ ГОДИНАМА:
1995. године освојио Евролигу са Реалом
1997. године освојио Сапорта куп са Реалом
1999. године освојио Сапорта куп са Бенетоном
2007. године освојио Евролигу са Панатинаикосом
2009. године освојио Евролигу са Панатинаикосом
2011. године освојио Евролигу са Панатинаикосом

У међувремену:
2001. године играо финале Евролиге са Панатинаикосом
2003. године играо ТОП 16 фазу са Панатинаикосом
2005. године освојио треће место на Фајнал-фору Евролиге са Панатинаикосом
2013. године био је на једногодишњој паузи између два ангажмана

УСПЕСИ ЖЕЉКА ОБРАДОВИЋА У ПАРНИМ ГОДИНАМА:
1992. године освојио је Евролигу са Партизаном
1994. године освојио је Евролигу са Хувентудом
2000. године освојио је Евролигу са Панатинаикосом
2002. године освојио је Евролигу са Панатинаикосом

Напомена: реч је само о клупским остварењима.