Brojke kažu: Željko uzima Evroligu!

Čak šest od deset evropskih trofeja Žoc podizao u neparnim godinama, a posle obezbeđenog plasmana na Fajnal-for u Madridu sigurni smo da nikome od njegovih rivala nije svejedno.

Košarka 23.04.2015 | 10:40

Odavno je Željko Obradović „ištrikao“ svoje ime u almanasima evropske košarke. Gde god da je njegova noga kročila ostavio je neizbrisiv trag, evropski trofeji „padali“ su pod naletom čačanskog trenerskog velemajstora, već je osvojio osam evroligaških titula sa četiri različita kluba (i dva Saporta kupa, u svoje vreme drugo najjače evropsko klupsko takmičenje), a sad juriša na još jednu. Odveo je Fenerbahče na Fajnal-for Evrolige u Madridu, što je najveći uspeh turskog kluba na međunarodnoj sceni, a sebi obezbedio šansu da dođe do devetog pehara prvaka Evrope.

Posle uspeha koje je imao u Panatinaikosu od 1999. do 2012. godine, kontinentalnih i pehara na tlu Grčke, zbog čega je proglašen božanstvom u zelenom delu Atine, popularni Žoc je uzeo zasluženi jednogodišnji odmor, a onda je u Istanbulu pronašao novi izazov, s kojim se suočio prepun entuzijazma. Iako u prvoj godini uspeh nije došao ekspresno, kao što je bio slučaj u nekim drugim klubovima, ove je posložio sve kockice na mesto i naterao kritičare da zaćute i poklone se pred kraljem evropske košarke.

I da veruju da je još jedno čudo moguće.

U celu priču prste bi mogla da umeša tradicija, koja kaže da je Obradović čak šest od ukupno deset evropskih trofeja podigao u neparnim godinama. Hronološki: 1995. godine uzeo je evropski prsten sa Realom, dve godine kasnije i Saporta kup. Po dolasku u Trevizo tadašnje drugorazredno takmičenje osvojio je sa Benetonom, da bi se 2007, 2009. i 2011. popeo na krov Evrope sa Panatinaikosom.

Trebalo bi dodati i da je u neparnim godinama svoje timove vodio na Fajnal-for Evrolige u šest od sedam navrata: četiri puta je dizao pehar, jednom je bio u finalu i jednom treći u Evropi.

Spisak „neparnih“ godina u kojim Obradović nije imao neki značajniji evropski uspeh je kratak: 2003. je sa Panatinaikosom je ispao već u TOP 16 fazi, 1993. godine zbog sankcija Jugoslaviji Partizanu nije bilo dozvoljeno da igra kontinentalna takmičenja, dok je 2013. bio na odmoru.

Dok Obradović kuje planove za završnicu elitnog takmičenja u Madridu (ako Real savlada Efes, a vodi 2:0, upravo će mu domaćin biti rival u polufinalu), pitamo se: da li je ovo ta godina?

Brojevi su neumoljivi...

USPESI ŽELJKA OBRADOVIĆA U NEPARNIM GODINAMA:
1995. godine osvojio Evroligu sa Realom
1997. godine osvojio Saporta kup sa Realom
1999. godine osvojio Saporta kup sa Benetonom
2007. godine osvojio Evroligu sa Panatinaikosom
2009. godine osvojio Evroligu sa Panatinaikosom
2011. godine osvojio Evroligu sa Panatinaikosom

U međuvremenu:
2001. godine igrao finale Evrolige sa Panatinaikosom
2003. godine igrao TOP 16 fazu sa Panatinaikosom
2005. godine osvojio treće mesto na Fajnal-foru Evrolige sa Panatinaikosom
2013. godine bio je na jednogodišnjoj pauzi između dva angažmana

USPESI ŽELJKA OBRADOVIĆA U PARNIM GODINAMA:
1992. godine osvojio je Evroligu sa Partizanom
1994. godine osvojio je Evroligu sa Huventudom
2000. godine osvojio je Evroligu sa Panatinaikosom
2002. godine osvojio je Evroligu sa Panatinaikosom

Napomena: reč je samo o klupskim ostvarenjima.