Митрогол би за Албанца, Хасија, све дао!

Отац голгетера Андерлехта у интервјуу за белгијски Ниевсблад говорио о идиличном односу српског репрезентативца и тренера, али и о пажњи коју његовом сину поклањају у Белгији.

Фудбал 23.04.2015 | 10:20

Комуникација је почела још пре но што је Александар Митровић званично постао члан Андерлехта. Са сваким голом се интензивирала. Временом је постала скоро свакодневна. Просто, белгијски новинари су опседнути српским голгетером. И није то случајно. Ове сезоне 20-годишњи нападач је без сумње прва звезда белгијског шампионата. Питања стижу као на траци. Зашто голове слави са језиком између прстију? Зашто се угојио? Како је смршао? Ко му је девојка? И онда молба редакцији МОЗЗАРТ Спорта. Интервју са оцем Ивицом Митровићем уговорили су новинари Ниевсвлада. Без обзира на то што не говоре српски језик. Отуд у причи и МОЗЗАРТ Спорт. Ивица Митровић љубазно се одазвао позиву.

Основна тема наравно Андерлехт. И Митровићев немерљив допринос због чега је прво питање било да ли га фрустрира то што он једини постиже голове? Ето какав статус Александар има у Бриселу. Нама најзанимљвији ипак био је одговор на питање о Митровићевом односу са тренером Бесником Хасијем. Чим је обзнањено да ће баш Албанац преузети кормило Андерлехта скандалима склони медији пожурили су да известе како је Митровићу одзвонило?
"Не, не, не и не! Аца не дели људе по националности него по томе ко је какав човек. Ако је лош окрене леђа и оде. Ако је добар спреман је да све да за њега. И за Хаси је спреман све да да", категорички негира Митровић сениор и додаје да је Хаси можда и највећи Митровићев заштитник у Белгији
"Он му пуно значи. Хаси говори и српски, на истој су таласној дужини, одлично се разумеју. Хаси је један од најзаслужнији што је Александар ту где јесте".

А Александар је тренутно са 16 голова на врху листе стрелаца у белгијском шампионату, иако екипа – кажу нам колеге из Белгије – не игра на очекиваном нивоу. Штавише, да није Митровића вероватно би се већ опростила од титуле. На последњих седам утакмица десет голова.
"Знате како, фудбал је екипна игра. Да се лопте не кале пред Митровићем не би било ни голова. Можда би требало да буде више употребљивих лопти, али то баш и није за мене питање. Битно је да он буде на правом месту. Притом, ово сада голгетерска серија није одувек. Било је лоших времена, тешких тренутака када није било голова. И Андерлехт је увек био уз Ацу. Тамо га много цене и поштују. Цео клуб брине о њему. И сад кад су му се све коцкице поклопиле, кад је добио ту неку стабилност, сада гледа да узврати на прави начин. Уосталом, голови су његова храна".

Између осталог, Митровић сениор нам је рекао да су голови и последица тога што се јуниору сада нигде не жури. Без обзира на то што је у Белгији уврежено мишљење да игра последње месеце у Андерлехту. Много богатији клубови га чекају. Али чекао је и Андерлехт. И баш због тога можда и не дође до толико најављиваног трансфера.
"Као старији сам му говорио да мора да цени то што неко толико брине о њему. А кад је лоше да ћути и савије главу. Имао је заштиту кад није било голова. Чекали су га. Били уз њега и кад је добро и кад је лоше. Њему је тамо много лепо и није немогуће да остане у Бриселу. Свима причам, ако и оде – а да би се то десило мора да стигне екстра понуда од правог клуба из праве лиге – нигде неће пронаћи такав клуб", хвали господин Ивица синовљевог послодавца.

Истиче и да због тога Митровић индивидуална признања ставља у други план. Шампионска титула је приоритет, а Александар је убеђен да може до ње упркос заостатку од пет бодова за Клуб Брижом.
"Па ко други да буде шампион?", оптимиста је и Ивица Митровић.

Навијачи Андерлехта нису тако самоуверени. Екипа не блиста. Највећа ноћна мора им је суспензија за Митровића. Довољна су два жута картона у наставку сезоне. Ништа толико забрињавајуће, али то је још један доказ колико Андерлехт зависи од популарног Митрогола.
"Наравно да пази да не добије те жуте картона. Посебно због приговора. Научио је да се угризе за језик. А гледајте овако... И жути картони су саставни део игре. У жару борбе деси се нешто жустрији старт. А Аца је ратоборан", смирен је поносни отац.

Смирен је и када белгијски медији пишу о Митровићевој килажи. Примећује да “медији морају о нечему да пишу“. И одбија да им одгонетне загонетку која их највише мучи – шта значи тај језик?
"А-ха-ха. Стварно не знам зашто то ради. То је ваљда неки његов начин радовања. Као отац не бих да баш око тога водимо полемику. Нека Митровић одради своје, нека Андерлехт буде шампион, па после можемо и око тога да причамо. Сад избегавам и да га питам за то. Да му не нарушавам ту стабилност. Уосталом, нек он настави да даје голове, па нек реади шта воли", закључио је интервју Ивица Митровић.