Шта јести прије тренинга?

Уопштено гледано, постоје два приступа исхрани пре тренинга тј. физичке активности.

Здравље 22.04.2015 | 11:48

Конвенционални приступ посматра исхрану - оброк пре тренинга као извор горива (енерије) за ту физичку активност, и на тај начин као стимуланс максималних перформанси. Гледано из ове перспективе, у односу на тип физичке активности, има смисла користити различите типове хране тј. горива у оброку пре тренинга, и угљене хидрате и масти и протеине. Ипак, најчешћи савет јесте узимање угљених хидрата као „брзе енергије“. Проблем који долази са оваквим приступом, посебно када се ради о високо-гликемијском оброку (оброку са угљеним хидратима), јесте спречавање пражњења примарних резерви горива (гликоген). На овај начин кочи се трошење телесних масти као горива, смањује се способност искоришћавања горива и угрожава се инсулинска сензитивност. Сви ови фактори се могу посматрати као уско везани за опште здравље човековог тела.

Са друге стране, позитиван ефекат који специфична храна унета пре тренинга може имати треба тражити у стимулисању потрошње масти и степену искоришћавања енергије, као и у стимулативном дејству на нервно-мишићни систем који онда може ефектније функционисати на тренингу. У ту специфичну храну пре свега спадају кафа, биљка чај (цамеллиа синенсис) и какао, као и специфични микронутриенти из поменуте и сличне хране који се могу узимати у облику суплемента.

Ипак, када је примарни циљ у некој физичкој активности екстерни резултат (као у професионалном спорту), а не интерни (пре свега здравствени ефекти), онда треба озбиљно размислити о увођењу енергетског оброка пред тренинг односно такмичење који наравно не би оптеретио систем за варење хране, а пружио би неопходне енергетске нутриенте без превисоког гликемијског ефекта.

На другој страни, када се ради о рекреативној популацији, нема пуно разлога за такав приступ. Боље је користити специфичну стимулативну храну (раније поменуту) или уопште не давати посебан значај оброку пред тренинг и вежбати у неутралном стању (енергетске резерве нису попуњене али нису ни испражњене). А такође може се изабрати и екстремнија опција вежбања у стању гладовања (поприлично испражњене енергетске резерве). Овде се пре свега мисли на ситуацију када је тело дуже време пре тренинга без хране. Иако се оваквим приступом могу смањити перформансе на тренингу, здравствени ефекти превазилазе те недостатке.

На крају, треба прихватити чињеницу да су са једне стране исхрана прилагођена максималним перформансама у вежбању и спорту и са друге стране исхрана прилагођена оптималном функционисању тела два врло различита и често супротстављена концепта.

Извор: Супер жена