Форлан искрено о томе какав је заиста Суарез

Легендарни Форлан говорио је о томе какав је, на терену и ван њега, контроверзни Суарез. Није се трудио да ублажи његове грехе, али је открио неке занимљиве детаље...

Фудбал 22.04.2015 | 12:40

Да ли заиста познајемо Луиса Суареза?

Да, гледамо га некад и по два, три пута недељно на ТВ-у, знамо шта уме с лоптом, знамо и да уме да буде прљав у дуелима са осталим играчима, па и да уједе, да исценира пенал или фаул, да буде себичан, али и да реши меч, да 30 и више голова у сезони, жртвује себе зарад тима или земље, тако што ће руком одбранити чист гол и одвести репрезентацију у полуфинале...

...без да се покаје што ће га посматрати са трибина.

Али, да ли и даље можемо да кажемо да познајемо Луиса Суареза? Тешко...

Отуда, једног од најконтроверзнијих фудбалера данашњице магазин "ФоурФоурТwо" покушао је да представи не питајући њега баш ништа. Већ људе са којима је близак. Конкретно, супругу Софију Балби, која је имала 12 година када га је упознала, брата Паола Суареза, дугогодишњег менаџера Переа Гвардиолу, који га је "узео" још док је био у Ајаксу и Дијега Форлана, Суарезовог дугогодишњег саиграча у репрезентацији Уругваја.

Изабрали смо да пренесемо одговоре Форлана, јер је легендарни уругвајски фудбалер говорио, некако, најотвореније, није се стидео да ублажи Суарезове мане када је на терену, нити да му опрости Бразил, а опет делује као да га је реално представио какав је приватно.

"Први пут играо сам против њега на припремној утакмици када је он био у младој репрезентацији Уругваја, а ја сениор. Припремали су се за Светско првенство у Канади. Одмах је могао да се примети његов таленат, био је изванредан, другачији од осталих, али нисам поштено разговарао с њим све док није забележио деби за први тим Уругваја", рекао је Форлан.

"Од првог дана стекао је навику да долази у моју собу и прича о свему, није било ствари о којој нисмо разговарали. То се није променило ни до данас, веома смо блиски пријатељи. Увек је тражио савете и ја сам био срећан да му кажем ствари за које сам мислио да су добре и корисне. Био је стандардно стидљив, као што фудбалери буду када се прикључују новом тиму и саиграчима, али је одмах могло да се примети да је добар момак".

Додао је...

"Од наших првих разговора могао сам да приметим да је био васпитан, да је поштовао старије и, изнад свега, да је био спреман да учи".

Није прошло много, а Форлан и Суарез формирали су убитачан тандем на Светском првенству у Јужној Африци, толико добар да је чак и Единсону Каванију "висило" место у тиму.

Уругвај је рушио препреке све до четвртфинала, када се на другој страни нашла Гана. Данас, Уругвајци не би могли да се похвале да су 2010. освојили четврто место, иза Шпаније, Холандије и Немачке, да није било Суарезове лудости. Или великодушности. Или како год хоћете...

"Против Гане свесно се жртвовао да бисмо прошли даље, због тога је био кажњен, био је чак досуђен и пенал и био је искључен. Знао је одмах да неће моћи да игра против Холандије у полуфиналу, ако будемо прошли...", рекао је Форлан.

"И, прошли смо... Сетите се да је играч Гане, упркос свему, имао прилику да постигне гол. Промашио је. Суарез је само искористио фудбалска правила, која су у том случају била праведно спроведена у делу од стране судије. Ова тима имала су своје шансе да победе у пенал серији на крају утакмице. Ми смо били мирнији и заслужили пролаз даље", подсетио је Форлан и сам свестан да тих пенала на крају вероватно не би било да Суарез није одглумио голмана.

А, вама остављамо да процените да ли би Уругвај, с њим у тиму, био бољи од Холандије у полуфиналу...

Било како било, четири године касније уследио је Мундијал у Бразилу, Форлан је већ био на крају каријере, али су Суарез и Кавани били на врхунцу... Очекивања су била знатно већа него пре четири године, јер је Уругвај у Јужној Африци био откровење, а овог пута један од фаворита из другог плана.

Испоставило се да је тај другачији, већи притисак на крају сломио Суареза. Самим тим и целу репрезентацију... На утакмици са Италијом у "групи смрти, Суарез је урадио нешто што се не толерише у фудбалу, нешто што је два пута пре тога урадио и за шта је два пута тврдио да неће никад више.

Ујео је саиграча, Ђорђа Кјелинија. Не само да је завршио са учешћем на Мундијалу, већ је склоњен из фудбала током наредна четири месеца.

"Ми нисмо уопште знали да је ујео Кјелинија. Сазнали смо то тек касније и за све нас је то био велики шок. Свима нам је било јасно да то Луису није био први пут, знали смо каква је реакција и јавности и надлежних била пре тога, тако да је овог пута могла да буде само гора", рекао је Форлан.

"Исте секунде сви смо знали да не можемо да будемо једнако добри као Уругвај у наставку турнира, па и после тога", констатовао је.

Тако је и било. Уругвај је захваљујући очајним издањима Енглеске и Италије успео да прође у осмину финала, иза Костарике, али не и даље од тога. И нико није желео да сакрије име главног кривца, али ни да му отежа...

"Луис је урадио лошу ствар, тога су сви били свесни и нико није морао то да му каже, али у тренутку када је добио ону казну, сви су стали иза њега. У час посла се променила његова улога, уместо да буде главни кривац, сви смо осетили да је неопходно да га подржимо. Не да од њега правимо хероја, него само да му пружимо подршку, да будемо уз њега...", рекао је Форлан и додао:

"Рецимо, начин на који је морао да напусти хотел у ком смо одсели у Бразилу је био тужан и погрешан".

Форлан се надовезао...

"Људи у Уругвају су били бесни јер су сматрали да је казна превисока. Слажем се, била је. Људи праве грешке у животу и уче из њих. Знам да је Луис препознао да је направио нову грешку, извинио се и извукао поуке", рекао је Форлан и додао:

"Сви у земљи га воле и леп је осећај за било кога да има такву репутацију у својој отаџбини. Било је тренутака када му је подршка била потребнија од критике, а нас нема много, морамо да се држимо заједно".

Међутим, нису се сви трудили да га разумеју када је имао своје испаде... Најмање Британци.

"Без дилеме, репутацију коју су му налепили у Британији није заслужио, ни приближно. Он није варалица. Фудбал је суров. Фудбал није за оне што би да га играју у белим рукавицама. То је тежак, страсан посао, који захтева целог тебе", рекао је Форлан.

"Али, на чудан начин, Британци су помогли Луису".

Додао је...

"Разговарао сам с њим много пута. Уживао је, упркос свему, да игра за Ливерпул, уживао је у навијачима и Енглеској".

Суарез је у Премијер лиги био кажњаван и због симулирања, и због увреда на расној основи (Патрис Евра) и због уједања супарника (Бранислав Ивановић). Али, на крају је имао прилику да уради нешто што никоме није успело од 1990. године, да одведе Ливерпул до титуле првака Енглеске.

Без дилеме, то би била пре свега његова титула, а у којој мери је прошле сезоне игра "редса" зависила баш од њега, најбоље је показала ова сезона, у којој се "појачана" екипа, у којој фали само он, вратила својим медиокритетским издањима.

"Био је веома, веома разочаран што Ливерпул није освојио титулу, а ја за то не кривим њега. Једноставно, био је најбољи играч у Енглеској прошле сезоне и заслужио је нешто заузврат. На крају, после свега што се догодило, мислим да је било сасвим логично и добро што је одлучио да направи промену", подржао је Форлан његов прелазак у Барселону одмах после Мундијала у Бразилу.

"Верујте ми, знам то, његов сан одувек је био да игра за Барселону. Његова супруга је дуго живела тамо (док је био млад) и он је био чест гост у граду. И тада је постојао један огроман клуб у граду, па отуда и његов циљ да једног дана заигра баш у Барселони, за Барселону. Дуго је маштао о томе... Није једини, многи играчи маштају о томе, али мислим да је он то желео више од других", рекао је Форлан.

"Од почетка му је било тешко, због суспензије (заиграо је тек крајем октобра прошле године, прим. Аут). Није могао да игра, а у исто време развлачио се по разним судовима, писао жалбе, чекао репсуде, али то је сада прошло и види се по њему да је много срећнији", каже.

"Окружен је неким од најбољих фудбалера света у Барси. Ниједан прави самоуверени фудбалер нема ништа против да игра са играчима светске класе, чак и ако то значи да он више није највећа звезда тима. Луис је показао да је ОК с тим..."

За крај, аутор је затражио од Форлана да у што краћим цртама опише оно што је у игри Суареза највећи проблем, његов темперамент. И карактер.

"Тражите од мене то? Мислите на карактер кад је на терену или ван њега? Питам, јер постоји огромна разлика. Он је велики борац на терену, неко ко жели да победи увек и свуда, без обзира против кога игра. А, кад се све заврши, ради се о мирном, породичном човеку. Одлучан. Ратник. Породичан. То је то...", закључио је Форлан.