Обиљежено 70 година Сремског фронта

У Адашевцима код Шида данас је обиљежено 70 година од пробоја Сремског фронта.

Србија 18.04.2015 | 18:25

Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин поручио је на свечаности да будућност Србије увијек треба да буде на страни антифашизма, истине и човјечанства.

Обраћајући се борцима НОР-а, потомцима погинулих бораца и грађанима, Вулин је рекао да је истина о злочинима почињеним током Другог свјетског рата изашла на видјело и захваљујући борбама на Сремском фронту, пренијели су београдски медији.

"Истина коју је непријатељ желео да сакрије, о лешевима у Јасеновцу, препуним јамама од Јадовна до Босанске Крајине, о незамисливим злочинима, морала је бити откривена. Истину треба говорити и о њој треба сведочити", рекао је Вулин.

Он каже да је сваки рат скуп, али да слобода нема цијену, те да српски народ никада није питао колико кошта слобода.

"Историја се не сме прекрајати, јер ко прекраја историју доживеће да му се она понови", рекао је Вулин.

Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин рекао је да Русија има велико поштовање и захвалност српским јунацима који су учествовали у пробоју Сремског фронта, као и да се тај подвиг никада неће заборавити.

Подсјећајући да су у борбама на Сремском фронту учествовали и војници Црвене армије, Чепурин је навео да су се сви војници борили одважно, не штедећи себе.

"Наши јунаци показали су најбоље врлине наших народа, чврстину карактера, храброст, вјеру и љубав према отаџбини, обезбјеђујући слободу и независност и достојанство наших земаља", рекао је Чепурин.

Вијенце су крај спомен-обиљежја у част погинулих бораца за ослобођење земље од фашизма, осим Вулина и Чепурина, положиле делегације Министарства одбране и Војске Србије, АП Војводине, представници бораца НОР-а, као и представници амбасада Украјине, Белорусије, Бугарске…

Пробој Сремског фронта, који је трајао од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, означио је и окончање Другог свјетског рата на територији Србије.

Са обје стране учествовало је око 250.000 војника, а уз јединице Југословенске армије бориле су се и трупе Црвене и бугарске Народне армије, као и Бригада "Италија".

У тешким и крвавим борбама, на снијегу и вјетру, погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника бугарске Народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица.

На непријатељској страни погинуло је око 30.000 војника.