Јавни дуг БиХ достигао 45 одсто БДП

Драго нам је да је процес формирања власти у Босни и Херцеговини завршен. То ће свакако олакшати дијалог о политикама реформи у БиХ. Међутим, да би ММФ поново почео пружати финансијску помоћ БиХ и даље ће бити неопходно провести кључне реформе, рекао Рубен Атојан, резидентни представник ММФ-а у БиХ.

Република Српска 16.04.2015 | 09:22

Атојан је казао да ће  Мисија ММФ-а,  у контексту консултација по члану ИВ, посјетити Босну и Херцеговину у наредним седмицама. 

Ово ће бити прилика да са новим владама разговарамо о макроекономским изазовима са којима се суочава Босна и Херцеговина, као и о политикама које је неопходно предузети да би се суочили са тим истим изазовима. Ова посјета ће, такође, представљати и прилику да разговарамо о модалитетима будућег ангажмана ММФ-а у БиХ - казао је Атојан. 

На упит колико БиХ може издржати без кредита међународних финансијских институција, Атоyан је рекао да би се у случају изостанка транши од ММФ-а, те потребе за финансирањем морале покрити алтернативним изворима финансирања или агресивнијом консолидацијом потрошње у јавном сектору.

Упитан да ли је БиХ достигла критичну тачку када се држава почиње гушити у дуговима, Атојан је казао да јавни дуг БиХ тренутно износи око 45 посто БДП-а и већи је у односу на 33 посто БДП-а колико је износио 2007. године. 

То је за земљу попут Босне и Херцеговине, тачније за земљу у развоју са режимом фиксног курса размјене и без приступа међународним тржиштима капитала, прилично висока за дуженост. Такав ниво задужености чини земљу осјетљивом на економске шокове. Потребно је да јавни дуг чврсто крене силазном путањом, како би се смањило оптерећење који дуг врши на економију и како би се осигурала фискална одрживост. Реформске напоре треба усмјерити на смањење величине јавног сектора, унапређење структуре расхода, реформу програма давања, те боље управљање јавним финансијама - рекао је Атојан.

Међутим, како је истакао, једнако важну улогу у смањењу терета дуга за економију има и висока стопа економског раста. А да би то остварили, неопходно је убрзати динамику провођења структуралних реформи с циљем унапређења пословног окружења и прилагодити легислативу тржишта с циљем повећања запослености. 

Одоговарајући на питање да ли очекује да ће држава посегнути за повећањем пореза како би осигурала сервисирање дугова и хоће ли то нарушити тренутну какву-такву равнотежу тржишта, казао је: 

За то је неопходна фискална консолидација. Међутим, наше дугогодишње стајалиште је да би боље било  побољшати наплату прихода кроз проширење пореске основе и борити се против пореске евазије и редуковати огроман јавни сектор уз побољшање како квалитета социјалних давања, тако и усмјеравање истих. Такође, наше анализе сугеришу да је пореско оптерећење рада доста високо и да  велики дио тог оптерећења долази од доприноса за социјално осигурање. Високо оптерећење рада дестимулише улазак на тржиште рада или прелазак из неформалне у формалну запосленост - казао је Рубен Атојан, резидентни представник ММФ-а у БиХ.

Извор: Ослобођење