Безнађе све чешће окидач за суицид

Мушкарац М.Г. (36) извршио је самоубиство скоком са 15. спрата солитера у Добоју. Кратка новинска вијест, пренесена из полицијског извјештаја још једна је у низу потресних случајева одузимања властитог живота у Републици Српској, а њихов број постао је алармантан!

Босна и Херцеговина 15.04.2015 | 09:48

Само од почетка ове године 60 становника РС је починило суицид, а прошле године чак 229 грађана је себи одузело живот, подаци су Министарства унутрашњих послова Републике Српске. Према подацима МУП-а РС, број суицида у прошлој години био је за 0,9 одсто виши него у претходном годишњем периоду. У четири случаја, након почињеног убиства, особа је извршила самоубиство. Већину суицида су починили мушкарци.

Како је прецизирано у МУП-у РС, ове године највише самоубистава почињено је на подручју ЦЈБ Бањалука - 22, затим на подручју Бијељине - 12. На подручју ЦЈБ Источно Сарајево од почетка ове године почињено је осам самоубистава, Добоја седам, Приједора шест.

"Највише самоубистава је почињено вјешањем, у 28 случајева, те ватреним оружјем у 15 случајева", навели су у ресорном министарству.
Према подацима полиције, већина суицида буде извршена вјешањем, док су узроци различити: старост, страх од самоће, болест, нервно растројство у комбинацији са сиромаштвом и неизвјесношћу, те овисност о дрогама и алкохолу. Истраживања показују да на свако извршено самоубиство дође најмање 20 покушаја. Многи од тих покушаја се не евидентирају јер починилац не задобије тешке повреде.

Александар Милић, судски вјештак из области психологије, истиче да је сваки покушај самоубиства заправо апел за помоћ.

"Особа која планира суицид у највећем броју случајева не жели да умре, него да живи и да му буде боље, али кад околина касно уочи његов апел или ако он изабере погубан начин - суицид, цијела драма завршава смрћу", наводи Милић, додајући да је у посљедње вријеме све више људи заробљено у том нечујном вапају за смислом живота, те да се доста људи у зрелој животној доби, као и младих, одлучује за суицид.

"Имали смо недавно и неколико случајева самоубистава људи који су се кредитно задужили а нису у стању да врате кредит", истакао је Милић.
Сања Станчић, психолог из Бањалуке, истиче да су у транзиционом периоду, који не престаје да потреса БиХ већ 20 година, све генерације изложене огромној количини стреса.

"Цијело наше друштво је у некој врсти колективне депресије. Младима треба много више активности, наде, запослења, активације да раде, да производе, да буде корисни друштву. Без тога они се осјећају бескорисно, запостављено, депресивно и, на крају, сувишно", додаје Станчићева те истиче да ако се осјећате сувишно - онда то стање покушавате да завршите на неки начин.

Према њеним ријечима, материјална стабилност је један од најважнијих предуслова да се сачува ментално здравље.

Она додаје да је Друштво психолога Републике Српске покренуло СОС број 051/303-303 за подршку особама у стању кризе током маја 2014. године, када су РС захватиле погубне поплаве.

"Идеја је била да овај телефон буде бесплатан, али 'М:тел', како су нам истакли, наплаћује ипак одређену провизију. То није добро за оне који траже подршку јер већина њих, нарочито младих, користи допуну, најчешће до двије КМ", додаје Станчићева.

Психолози су покренули и иницијативу за отварање центара за бесплатну подршку особама у стању психолошке кризе у РС у које би могли доћи без упутнице породичног љекара.

"Примјетно је да се људи данас ипак чешће обраћају психолозима за помоћ јер се и мало промијенио приступ. Настојимо да се приближимо грађанима и опуштено разговарамо с њима, ћаскамо уз кафу! Али то није довољно, још морамо да разбијамо табу да није срамота тражити помоћ психолога и психијатра", наводи Станчићева.

Министарство здравља и социјалне заштите Владе РС је у сарадњи са Друштвом психолога активирало телефон за бесплатно психолошко савјетовање у циљу унапређења пружања психосоцијалне подршке и помоћи становништву.
Телефон 051/923-489 је доступан од девет до 17 часова, почевши од 16. марта 2015. године.

(Независне)