Шест мјесеци животне школе на крузеру

Животна прича Јасне Шишљагић пример је да млади у Српској, упркос огромној незапослености, знањем и снагом воље могу да узму судбину у своје руке и нађу посао. Истина, то није нимало лако.

Република Српска 13.04.2015 | 17:07

Да би се домогла радног места на прекоокеанском броду, крузеру, ова двадесетосмогодишња Бањалучанка морала је да отпутује од куће чак 13.000 километара!

Због недостатка посла, али и жеље да путује светом, Јасна је одлучила да "дигне сидро" из Врбаса и отисне се у свет. Током шестомесечног рада на броду стекла је огромно искуство. Успела је да споји корисно са пријатним - осим зараде, посетила је неке од најлепших светских дестинација.

Сада, кад се вратила кући, после пола године живота и рада на броду, присећа се прекоокеанских путовања, тешког, десеточасовног рада, олуја... Још су јој свеже слике пејзажа величанственог острва Бора Бора, чувених хавајских острва, роњења са ражама, импресивних грађевина и светиња Бангкока, Хонгконга и очаравајућих предела Аустралије, Новог Зеланда и Азије.

На брод "Пацифик", компаније "Принцес", укрцала се у септембру прошле године, на хавајском острву Хило.

- Ту је почела моја авантура - каже нам Јасна. Израчунала је да је од куће до "радног места", морала да "превали" пут од 12.818 километара! Даљина је, каже, није уплашила.

Бањалука - Загреб, па летом до Амстердама, потом до Сијетла. Онда пут Хаваја и ето је на крузеру. Све је сама савладала. Наравно, уз благослов и речи подршке мајке и сестре. Отац јој је погинуо у рату.

Најтеже јој је, каже, било у прве две седмице.

Јасна пред укрцавање на брод "Пацифик", компаније "Принцес"

- Кад сам стигла на брод била сам збуњена. Први пут била сам толико удаљена од куће. Ту је и спознаја да нема повратка за шест месеци, колико нас је уговор обавезао. Не познајеш брод. Ходници и пролази су идентични, па ми се дешавало и да се изгубим.

Није јој било лако ни навићи се на храну у кантини, радне обавезе, климу, особље и туристе из целог света...

- Чим крочиш на брод истог тренутка си на радном месту. Ни кофер нисмо стигли да распакујемо, а одмах су нас "бацили у ватру". Радила сам у хотелу и била сам задужена за одржавање чистоће у кабинама и другим просторијама.

Дружила се највише са колегама из Србије. Остатак њеног тима чинили су Филипинци, Индонежани и Индијци.

- Била сам изненађена кад сам сазнала да сам једина из РС и БиХ на броду. Многи се код нас жале да немају посао, али изгледа нико неће да прихвати овај изазов.

Напорно је радила сваког дана, без слободног викенда, али задовољна је зарадом.

- Трошкови живота на броду су сведени на минимум. Све што зарадиш можеш да уштедиш. Радник је потпуно заштићен. Сви се према њему односе са поштовањем. Ако си вредан, лако можеш да напредујеш.

Због марљивог рада, менаџмент је Јасни уручио награду за најбољег радника месеца.

Јасна каже да је, ипак, највећа предност рада на броду - бесплатно путовање. - За само шест месеци обишла сам места о којима сам сањала.

Уживала је у природним и културним лепотама Хаваја, Француске Полинезије, Новог Зеланда, Аустралије, Брунеја, Малезије, Вијетнама, Кине, Тајланда...

- Најлепша места на којима сам била су дефинитивно Хаваји, острва Рангироа и Мореа, Сиднеј, Хонгконг и Сингапур, али посебно сам очарана Бора Бором. Острво од којег ти дах стане. Нетакнута природа, тиркизна боја океана и плаже са белим песком, прелепа одмаралишта са кућицама од трске, богат подводни свет који ти омогућава да рониш са делфинима, ајкулама, ражама, и мноштвом различитих рибица око коралних гребена, а све је то организовано за посаду по повољним ценама.

Наравно, током путовања било је и непријатних ситуација, али је и то Јасна храбро издржала, иако сама, далеко од куће. А љубав за путовањем сада је још јача.

ОЛУЈА И ПОЖАР НА БРОДУ

- У јануару смо упали у олују која је створила таласе високе шест метара. Брод се благо љуљао. Нестало је струје. Чим смо ујутро пристали у луку, квар је отклоњен, али исте вечери опет је дошло до проблема са инсталацијама који је изазвао мањи пожар. Брзо је угашен, сећа се Јасна.

МЛАДА ЗАБОРАВИЛА ЗА ВЕНЧАЊЕ

Рад на броду омогућио је Јасни да се дружи са људима из целог света.

- Једна Индонежанка, збуњена бројним собама и спратовима, питала ме је да ли лифт на броду иде само горе - доле или има и неке друге смерове! Прави "бисер" била је и млада Американка, која се "опустила" уз пар алкохолних пића, па је заборавила да у заказано време дође на своје венчање. Младожења и особље су је панично тражили по броду. Нашли су је како плива и рони у базену.

Извор: Вечерње новости