Šest mjeseci životne škole na kruzeru

Životna priča Jasne Šišljagić primer je da mladi u Srpskoj, uprkos ogromnoj nezaposlenosti, znanjem i snagom volje mogu da uzmu sudbinu u svoje ruke i nađu posao. Istina, to nije nimalo lako.

Republika Srpska 13.04.2015 | 17:07

Da bi se domogla radnog mesta na prekookeanskom brodu, kruzeru, ova dvadesetosmogodišnja Banjalučanka morala je da otputuje od kuće čak 13.000 kilometara!

Zbog nedostatka posla, ali i želje da putuje svetom, Jasna je odlučila da "digne sidro" iz Vrbasa i otisne se u svet. Tokom šestomesečnog rada na brodu stekla je ogromno iskustvo. Uspela je da spoji korisno sa prijatnim - osim zarade, posetila je neke od najlepših svetskih destinacija.

Sada, kad se vratila kući, posle pola godine života i rada na brodu, priseća se prekookeanskih putovanja, teškog, desetočasovnog rada, oluja... Još su joj sveže slike pejzaža veličanstvenog ostrva Bora Bora, čuvenih havajskih ostrva, ronjenja sa ražama, impresivnih građevina i svetinja Bangkoka, Hongkonga i očaravajućih predela Australije, Novog Zelanda i Azije.

Na brod "Pacifik", kompanije "Princes", ukrcala se u septembru prošle godine, na havajskom ostrvu Hilo.

- Tu je počela moja avantura - kaže nam Jasna. Izračunala je da je od kuće do "radnog mesta", morala da "prevali" put od 12.818 kilometara! Daljina je, kaže, nije uplašila.

Banjaluka - Zagreb, pa letom do Amsterdama, potom do Sijetla. Onda put Havaja i eto je na kruzeru. Sve je sama savladala. Naravno, uz blagoslov i reči podrške majke i sestre. Otac joj je poginuo u ratu.

Najteže joj je, kaže, bilo u prve dve sedmice.

Jasna pred ukrcavanje na brod "Pacifik", kompanije "Princes"

- Kad sam stigla na brod bila sam zbunjena. Prvi put bila sam toliko udaljena od kuće. Tu je i spoznaja da nema povratka za šest meseci, koliko nas je ugovor obavezao. Ne poznaješ brod. Hodnici i prolazi su identični, pa mi se dešavalo i da se izgubim.

Nije joj bilo lako ni navići se na hranu u kantini, radne obaveze, klimu, osoblje i turiste iz celog sveta...

- Čim kročiš na brod istog trenutka si na radnom mestu. Ni kofer nismo stigli da raspakujemo, a odmah su nas "bacili u vatru". Radila sam u hotelu i bila sam zadužena za održavanje čistoće u kabinama i drugim prostorijama.

Družila se najviše sa kolegama iz Srbije. Ostatak njenog tima činili su Filipinci, Indonežani i Indijci.

- Bila sam iznenađena kad sam saznala da sam jedina iz RS i BiH na brodu. Mnogi se kod nas žale da nemaju posao, ali izgleda niko neće da prihvati ovaj izazov.

Naporno je radila svakog dana, bez slobodnog vikenda, ali zadovoljna je zaradom.

- Troškovi života na brodu su svedeni na minimum. Sve što zaradiš možeš da uštediš. Radnik je potpuno zaštićen. Svi se prema njemu odnose sa poštovanjem. Ako si vredan, lako možeš da napreduješ.

Zbog marljivog rada, menadžment je Jasni uručio nagradu za najboljeg radnika meseca.

Jasna kaže da je, ipak, najveća prednost rada na brodu - besplatno putovanje. - Za samo šest meseci obišla sam mesta o kojima sam sanjala.

Uživala je u prirodnim i kulturnim lepotama Havaja, Francuske Polinezije, Novog Zelanda, Australije, Bruneja, Malezije, Vijetnama, Kine, Tajlanda...

- Najlepša mesta na kojima sam bila su definitivno Havaji, ostrva Rangiroa i Morea, Sidnej, Hongkong i Singapur, ali posebno sam očarana Bora Borom. Ostrvo od kojeg ti dah stane. Netaknuta priroda, tirkizna boja okeana i plaže sa belim peskom, prelepa odmarališta sa kućicama od trske, bogat podvodni svet koji ti omogućava da roniš sa delfinima, ajkulama, ražama, i mnoštvom različitih ribica oko koralnih grebena, a sve je to organizovano za posadu po povoljnim cenama.

Naravno, tokom putovanja bilo je i neprijatnih situacija, ali je i to Jasna hrabro izdržala, iako sama, daleko od kuće. A ljubav za putovanjem sada je još jača.

OLUJA I POŽAR NA BRODU

- U januaru smo upali u oluju koja je stvorila talase visoke šest metara. Brod se blago ljuljao. Nestalo je struje. Čim smo ujutro pristali u luku, kvar je otklonjen, ali iste večeri opet je došlo do problema sa instalacijama koji je izazvao manji požar. Brzo je ugašen, seća se Jasna.

MLADA ZABORAVILA ZA VENČANjE

Rad na brodu omogućio je Jasni da se druži sa ljudima iz celog sveta.

- Jedna Indonežanka, zbunjena brojnim sobama i spratovima, pitala me je da li lift na brodu ide samo gore - dole ili ima i neke druge smerove! Pravi "biser" bila je i mlada Amerikanka, koja se "opustila" uz par alkoholnih pića, pa je zaboravila da u zakazano vreme dođe na svoje venčanje. Mladoženja i osoblje su je panično tražili po brodu. Našli su je kako pliva i roni u bazenu.

Izvor: Večernje novosti