“Идемо у Сарајево да се спалимо”

Демобилисани борци из Живиница Шефик Муминовић (55) и Џемаил Захировић (59) кренули су јутрос око девет сати пјешице у Сарајево са намјером да се јавно спале испред институција БиХ у знак протеста због небриге државе према борцима који су све што су имали дали овој земљи.

Одлучни су, све док их ноге носе, да истрају у својој намјери.

"Ићи ћемо докле будемо могли, када више не будемо могли, тамо гдје паднемо ту ћемо се и спалити",изјавио је Муминовић.

Због неимаштине, преваре и биједе у коју су запали, не преостаје им ништа друго него да дигну руку на себе.

Како кажу, тражили су помоћ јер су им породице гладне и сви чланови без било каквог запослења. Само су стизале одбијенице са свих страна па и из Министраства за борачка питања ТК, одакле су још једном добили одговор да су немоћни.

Исти случај је и са начелником Општине Живинице Асимом Аљићем који, како тврде, није желио да их прими.

"Ми смо већ одавно мртви као људи, али свој понос не дамо. Нека цијела Босна види у каквом смо стању, тешко обољели, док нам поједини чланови породице умиру од глади", казали су они.

Иначе, двојца мушкараца најбоље године су провели у рововима, обољели су од ПТСП-а, а нису остварили никаква права.

Муминовић је бивши припадник 210. бригаде Спречанског одреда, а послије рата радио је пет година у Руднику Ђурђевик, гдје је добио отказ док је био на боловању.

"Обећали су ми да ће запослити моје дијете у рудник да их не тужим. Али ништа. Слагали су. Ишао сам код директора, није ме хтио примити. У кући су сви незапослени - жена, син, кћи, снаја и ја. Немамо шта да једемо - прича очајни Муминовић.

Џемаил Захировић био је припадник елитне 121. јединице за посебне намјене. Два пута је рањен, али и поред 40-постотне инвалидности, нема никаква примања.

Џемаил је рекао да је све дао када је требало бранити државу. Сада нема ништа, има шесторо дјеце, а једна кћерка му је, како је казао, прошле године умрла од неимаштине.

"Нико не ради, а сви су радно способни", казао је Џемаил.

Извор: Клиx.ба