Парадокс- Србија увози кромпир, а свој баца

Због забране извоза у Русију, на европским пијацама пала је цена кромпира. Вишак се, као и у случају млека и меса, нашао на српском тржишту. Од јула, у Србију је стигло око 24.000 тона из Аустрије, Немачке, Холандије, Словачке, Пољске и Белгије.

Произвођачи упозоравају да се то већ негативно одражава на откуп домаћег кромпира. Држава тврди да је увоз од почетка године мали, свега четири одсто укупне годишње производње у Србији. Решење је, између осталог, кажу, у удруживању малих произвођача.

До прошле године, у домаћинству Васиљевића кромпир је сејан на три хектара. Ове године ће мање сејати, јер је роба већ месецима без купца у магацину.
 
- Требало би да се баци негде од 15 тона кромпира. Отежавајућа околност је та што се улаже, сеје се, а не може да се прода - каже Љубиша Васиљевић, произвођач из Драгачева.
 
И у Турици код Гуче произвођачи тврде да ће чак 80 одсто кромпира завршити као отпад. Зато ће ове године засадити троструко мање.
 
- Од шездесетих до осамдесетих година у селу Турици и околини било је сто вагона кромпира. Ове године - ако буде сетва кромпира на пет, шест, седам хектара. Товим бикове, радим све да преживим - каже Петар Петрићевић, произвођач кромпира из Турице.

Некада је Србија, као традиционални произвођач кромпира, имала стотине хиљада тона и за извоз у Црну Гору, Италију. Прошле године са 52.000 хектара извађено је свега 600.000 тона.

- На терену постоји проблем са откупом домаћег кромпира и ту треба порадити на едукацији произвођача, на њиховом удруживању у асоцијације и произвођачке групе како би заједно могли да понуде неку значајнију количину откупљивачима и фабрикама - каже помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић.
 
Непостојање задруга, уситњена производња, скупе анализе, застареле сорте, мала прерађивачка индустрија, чине српске ратаре неконкурентним, тврде у Асоцијацији "Плодови Србије".
 
- Овде се главни промет одвија преко супермаркета више него на пијаци. У Србији је и сада само неколико произвођача способно да, са становишта количине, квалитета, паковања, буде конкурентано на домаћем тржишту, а камоли на иностраном тржишту - каже председник Асоцијације "Плодови Србије" Ратко Вукићевић.
 
У Србији се годишње производе око 12.000 тона кромпира по хектару. У Европи и до три пута више. Због тога, шансу треба тражити у напреднијој технологији производње и обради земљишта, јер би се тиме повећао принос по хектару, тврде упућени.

Извор: Блиц