Paradoks- Srbija uvozi krompir, a svoj baca

Zbog zabrane izvoza u Rusiju, na evropskim pijacama pala je cena krompira. Višak se, kao i u slučaju mleka i mesa, našao na srpskom tržištu. Od jula, u Srbiju je stiglo oko 24.000 tona iz Austrije, Nemačke, Holandije, Slovačke, Poljske i Belgije.

Proizvođači upozoravaju da se to već negativno odražava na otkup domaćeg krompira. Država tvrdi da je uvoz od početka godine mali, svega četiri odsto ukupne godišnje proizvodnje u Srbiji. Rešenje je, između ostalog, kažu, u udruživanju malih proizvođača.

Do prošle godine, u domaćinstvu Vasiljevića krompir je sejan na tri hektara. Ove godine će manje sejati, jer je roba već mesecima bez kupca u magacinu.
 
- Trebalo bi da se baci negde od 15 tona krompira. Otežavajuća okolnost je ta što se ulaže, seje se, a ne može da se proda - kaže Ljubiša Vasiljević, proizvođač iz Dragačeva.
 
I u Turici kod Guče proizvođači tvrde da će čak 80 odsto krompira završiti kao otpad. Zato će ove godine zasaditi trostruko manje.
 
- Od šezdesetih do osamdesetih godina u selu Turici i okolini bilo je sto vagona krompira. Ove godine - ako bude setva krompira na pet, šest, sedam hektara. Tovim bikove, radim sve da preživim - kaže Petar Petrićević, proizvođač krompira iz Turice.

Nekada je Srbija, kao tradicionalni proizvođač krompira, imala stotine hiljada tona i za izvoz u Crnu Goru, Italiju. Prošle godine sa 52.000 hektara izvađeno je svega 600.000 tona.

- Na terenu postoji problem sa otkupom domaćeg krompira i tu treba poraditi na edukaciji proizvođača, na njihovom udruživanju u asocijacije i proizvođačke grupe kako bi zajedno mogli da ponude neku značajniju količinu otkupljivačima i fabrikama - kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić.
 
Nepostojanje zadruga, usitnjena proizvodnja, skupe analize, zastarele sorte, mala prerađivačka industrija, čine srpske ratare nekonkurentnim, tvrde u Asocijaciji "Plodovi Srbije".
 
- Ovde se glavni promet odvija preko supermarketa više nego na pijaci. U Srbiji je i sada samo nekoliko proizvođača sposobno da, sa stanovišta količine, kvaliteta, pakovanja, bude konkurentano na domaćem tržištu, a kamoli na inostranom tržištu - kaže predsednik Asocijacije "Plodovi Srbije" Ratko Vukićević.
 
U Srbiji se godišnje proizvode oko 12.000 tona krompira po hektaru. U Evropi i do tri puta više. Zbog toga, šansu treba tražiti u naprednijoj tehnologiji proizvodnje i obradi zemljišta, jer bi se time povećao prinos po hektaru, tvrde upućeni.

Izvor: Blic