Како се контролише небо изнад БиХ?

Последњи ревизорски извјештај показао је да је БиХ изгубила 70 милиона марака због немара и неодговорности Агенције за пружање услуга у ваздуховној пловидби БиХ и Савјета министара БиХ.

Босна и Херцеговина 11.04.2015 | 20:47

Јавно саслушање одговорних лица, пред Комисијом за саобраћај и везе Представничког вијећа Парламентарне скупштине БиХ, показало је да много шта не штима у контроли вазушног саобраћаја.

БиХ тренутно контролише свој ваздушни простор али само до 10 хиљада метара, али ни то није урађено благовремено, па је због тога остала без 70 милиона марака које су узели наши сусједи Србија и Хрватска.

Ревизија је као одговорне за тај губитак означила доскорашњи Савјет министара БиХ и ресорно Министарство саобраћаја и веза те БХАНСУ, Агенцију за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ чији директор негира налазе ревизора.

,,Ми то децидно одбијамо.БиХ није изгубила тих 790 милиона. Имамо шансу да преузимањем друге фазе контроле неба зарадимо више пружајући услуге у ваздушној пловидби'', каже Марин Распудић в.д. директора БХАНСА.

Иако се Распудић нада повећању добити када БиХ преузме контролу свога неба изнад 10 хиљада метара, признаје да је то осјетљив посао за који БиХ још није спремна иако је до сада потрошила 3 милиона марака на школовање контролора лета.

Међутим Рифат Тирак, који се представља као стручњак за ваздухопловство, тврди да је БиХ давно могла преузети контролу свога неба да није, како каже, криминалних група које то не дозвољавају.

Он тврди да је у БиХ било стручних контролора лета који су тај посао радили и прије рата, од којих је он један, али и да је за протеклих 20 година БиХ могла обучити десетине контролора лета као што су то урадиле сусједне земље. По њему проблем је што су на челу ваздухопловних агенција и дирекција у БиХ нестручни људи.

,,Први директор Дирекције за цивилно ваздухопловство био је човјек који је радио у УПИ-у, пољопривредном предузећу. Господин Распудић, који се представља као директор БХАНСА, прије се бавио узгојем лаванде око Мостарског аеродрома. Људи који су обучавани, то су углавном њихова дјеца, а обучавали су се у институцијама које не обучавају контролоре за територијалу, општу контролу лета него само за аеродромску контролу лета. Ти контролори само спуштају авионе на аеродроме, они немају везе са општом контролом неба. Они су то све замаскирали, своју дјецу су 6 година наводно обучавали, дали им статус државних службенике, додијелили стипендије. Ако ово није организовани криминал је не знам шта је?'',каже Тирак.

Тирак је пред Комисијом за саобраћај и везе Представничког вијећа Парламентране скупштине БиХ изнио и податак да су губици знатно већи него што је утврдила ревизија и да је буџет БиХ оштећен за додатних 100м милиона годишње.

Он пита гдје је новац од такси за прелет авиона преко територије БиХ?

,,Признају да имамо око хиљаду и 100 прелета дневно,а ја мислим да их има и више.Али нека је само хиљаду прелета и нека сваки прелет авиона кошта 300 марака,а мислим да ће прије бити 300 евра,помножите то са 365 дана у години и добићете 100 милиона марака''.

Након изнесених података и оптужби на јавном саслушању предсједавајући Комисије за саобраћај и везе момчило Новаковић изјавио је да имамо разлога да будемо прилично забринути.

,,Забринути начином на који функционишу институције, не сардњом између институција и ефикасношћу појединих институција. Резултат тога је изгубљена добит,односно не остварен приход'', каже предсједавајући парламентарне комисије Момчило Новаковић.

На крају се поставља питање да ли БиХ уопште треба да преузме контролу ваздушног саобраћаја на својој територији?

Губитак буџетских средстава јесте проблем у тренутној економској кризи,али оптужбе на рачун стручности кадрова и сумње да и ту има криминала и корупције, изазивају страх да би се могло десити веће зло или не дај Боже трагедије.

(БН ТВ)