Босићев доказ 2: Додик и Митровић у ратној шверцерској вези

У склопу обимне документације коју је Младен Босић предао Основном суду у Бањалуци налазе се и документи који доказују да се актуелни предсједник Републике Српске Милорад Додик током рата бавио шверцом цигаретама и другом акцизном робом, и тако се обогатио док је народ гинуо и стварао Републику Српску.

Рјешењем Републичке управе Јавних прихода РС УП/1-227-1/94 од 30.06.1994. године, који је потписао инспектор Финансијске полиције РС Тихомир Кременовић, утврђено је да је предузеће „ПП ИГОКЕА“ Лакташи незаконитим пословањем и фалсификованим документима утајило 345.526 марака пореза. Ради избјегавања обрачуна и уплате акцизе и посебног пореза за финансирање Војске Републике Српске предузеће „ИГОКЕА“ из Лакташа на основу фалсификованих докумената приказивало је мању вриједност и поријекло купљене робе, а она је фиктивно купљена од предузећа „ПП ИГОКЕА“ из Београда у коме је такође власник и директор Милорад Додик био одговорно лице.

Током финансијске контроле утврђено је да је „ПП ИГОКЕА“ за само мјесец дана, од 28.02.1994. до 01.04.1994, увезло више од 40 тона цигарета (26.989 кг цигарета „век“, 9.000 кг „партнера“, и 4.500 кг „камела и винстона“) и избјегло да плати 290.000 марака акцизе на цигарете, 8.027 марака посебног пореза за финансирање Војске Републике Српске, те 29.303 марака пореза и 17.577 марака накнаде за Финансијку полицију Републике Српске.

Додик је цигарете набављао од предузећа „Македонија табак“ из Скопља, а у СР Југославију ушле су преко граничног прелаза „Ђенерал Јанковић“.

Записником о извршеној финансијкој контроли ПП „ИГОКЕА“ бр УП/1-756 147-А/95 од 19.07.1995. године, коју је као овлаштено лице потписао сам Милорад Додик, Финансијска полиција Републике Српске је утврдила да је у периоду од 31.10.1994. године до 23.12.1994. године ово предузеће увезло 4 шлепера са укупно 88 тона сирове кафе, док су почетком априла увезена још три шлепера сирове кафе те 27.800 кг цигарета „партнер“.

 Држави је плаћено 840.000 марака пореза, а занимљиво је да иако је увозник, царину и порез није платила „ИГОКЕА“ већ предузећа „Екватор“ Бањалука (347.500 марака), „Воћар-промет“ Бањалука (95.640 марака), „ДИК“ Лакташи (39.786 марака) и „БЛБ“ Бањалука (46.800 марака). 

Милорад Додик је ухваћен у покушају утаје пореза и незаконитом пословању и у прољеће 1993. године када је од фирме „ОКТАН“ Бијељина, власништво Војина Митровића, купио 127.458 литара нафте Д2.

И у овом послу Додик је покушао да избјегне плаћање посебног пореза за финансирање Војске Републике Српске. Да су зараде током ратног шверца биле астрономске говори податак да је нафта набављена по 743.138.490, а продата за три пута већу цијену, 2.176.200.576. Приликом сваке контроле Милорад Додик је покушао да злоупотријеби положај и изврши притисак на финансијске инспекторе како би избјегао плаћање казне, тврдећи да као народни посланик има имунитет и привилегије да тргује акцизном робом.

Ови документи јасно показују да се Милорад Додик са братом Гораном током рата бавио шверцом цигарета, кафе и нафте, и да је избјегавао да плаћа царину, порезе, акцизу, те посебан порез за финансирање Војске Републике Српске. Током цијелог периода Отаџбинског рата предузеће „ИГОКЕА“ из Лакташа и браћа Милорад и Горан Додик бавили су се шверцом акцизном робом и били класични ратни профитери који су зарадили милионе и обогатили се док је народ страдао, а борци гинули на ратишу стварајући Републику Српску.

Да ли је и током рата, као и данас, лажни патриотизам и салонско србовање био сам параван за бескрупулозно богаћење, систематску пљачку и уништавање сопственог народа.

Након свега треба ли да нас чуди што дезертери данас владају и налазе се на најодговорнијим положајима у Републици Српској, и што се на маргинама друштва налазе заборављене и запостављене породице погинулих, демобилисани борци и ратни војни инвалиди.